Профити фирми „дижу” инфлацију

Профити компанија повећавају инфлацију свуда, а не само код нас. Другим речима у свету су корпорације искористиле инфлацију за раст цена, а не само овдашњи трговци повећањем маржи. Народна банка Србије (НБС) у недавно објављеној анализи наводи да досадашња инфлација у великом броју земаља „изгледа” да одражава више профите корпорација и увозне цене. Да је то случај у зони евра, указују званичници Европске централне банке (ЕЦБ), као и анализа Међународног монетарног фонда (ММФ). На веће профите корпорација односи се готово половина повећања цена, око 45 одсто, од почетка 2022. па закључно с првим кварталом ове године, јер су компаније искористиле раст трошковних притисака да подигну цене више него што је био примарни ефекат шока.

Aнализа је показала да је повећање профита било највише у секторима који су имали користи од повећања светских цена примарних производа, као и секторима који су били изложени неусклађеностима понуде и тражње. Следе увозне цене, чији је допринос инфлацији опао након максимума средином 2022. и на које се односи око 40 одсто инфлације у посматраном периоду. На трошкове рада иде 25 процената повећања цена од почетка 2022. Допринос трошкова рада нешто је виши у последњим тромесечјима и очекује се да би могао даље да расте у наредном периоду. Порези су имали благи дезинфлаторни утицај.

„Профити корпорација су најважнији фактор који је водио раст цена 2022, као што то наводи ЕЦБ, и биће најважнији фактор и у овој години ако корпорације не буду принуђене да смањењем профита апсорбују растуће трошкове зарада који се очекују у наредном периоду. У ЕЦБ-у су забринути да ће корпорације поново тестирати спремност потрошача да плате више цене упркос оштром паду већине трошкова инпута последњих месеци. Кључно питање је колико ће брзо плате расти и да ли ће компаније апсорбовати веће трошкове зарада без даљег повећања цена својих производа и услуга, јер је то услов да се у зони евра постигне циљ за инфлацију у 2025”, напомиње се у анализи наше централне банке.

Плате реагују спорије од цена на шокове, па су заостале у порасту (у зони евра су прошле године реално пале за око пет одсто), тако да су повећани притисци запослених да се зараде увећају како би надокнадили изгубљену куповну моћ. Очекује се да ће радници зоне евра у наредне две године настојати да врате вредност плата на претпандемијски ниво, што би значило да зараде треба да се повећају за 14 одсто до краја 2025. Међутим, ако компаније пребаце ово повећање на потрошаче преко виших цена својих производа, висока инфлација ће трајати дуже него што се предвиђа.

Искуство с претходним шоковима показује да су корпорације апсорбовале растуће трошкове профитним маргинама, јер су због споријег привредног раста потрошачи били мање спремни да толеришу раст цена. Међутим, 2022. се то није десило због специфичних услова на страни тражње. Постпандемијско ослобађање тражње, нагомилана штедња, експанзивна фискална политика, уз ограничења на страни понуде услед застоја у ланцима снабдевања, дали су корпорацијама простора да вишим ценама повећају своје профите.

Из НБС подсећају да је главни економиста ММФ-а Пјер Оливије Гуринша, нагласио да је добра вест да сада, када зараде почињу да расту како би надокнадиле изгубљену куповну моћ, компаније имају простора да повећају плате без подизања цена производа, јер имају увећане профитне маргине, које се могу вратити на историјски уобичајене нивое, тако да се не покрене други талас раста инфлације. Да би се инфлација вратила на циљ, мора се осигурати да корпорације смањењем профитних маргина апсорбују раст зарада, јер за то имају простора. Зато креатори монетарне политике настоје да избегну преурањено обустављање заоштравања монетарне политике, које би могло поништити напредак до сада постигнут када је реч о инфлацији.

Очигледно трагом светског тренда НБС је урадила анализу о трговачким маржама пет малопродајних ланаца у Србији у протекле три године. Пре неколико дана саопштили су да су трговинске марже групе малопродајних ланаца номинално веће у 2022. у односу на 2019. за 36,6 одсто и позвала да их смање. Због тога што су трговци повећали марже НБС има проблем да врати инфлацију у границе циља од три, плус, минус 1,5 одсто.