Нови приступ ЕУ за западни Балкан

Недавни састанак у Атини који је окупио поједине лидере Европске уније, западног Балкана, али и Украјине и Молдавије, одржан је поводом 20 година од Солунске декларације, којом је земљама региона поручено да су добродошле у Европску унију, наравно када испуне одређене услове. Две деценије касније једино је Хрватској пошло за руком да уђе у престижни европски клуб 2013, а Србија је већ 11 година у статусу кандидата за чланство. Где смо данас и каква је будућност наших европских интеграција?

Проф. др Слободан Зечевић из Института за европске студије каже да је будућност онаква каква је и прошлост. Оцењујући да је годишњица усвајања Солунске декларације обележена као неки велики догађај, истиче за наш лист да је заправо реч о великом неуспеху Европске уније јер је само Хрватска успела нешто да уради.

А према мишљењу Сузане Грубјешић из Центра за спољну политику, ЕУ опет тражи нови приступ, о коме се сада интензивно разговара. „Ако занемаримо дипломатске фразе које се редовно појављују у сличним документима, ипак можемо да закључимо да је ЕУ најавила повратак политици проширења, али не онаквог какво је до сада било”, каже Грубјешићева за „Политику” коментаришући резултате скупа у Атини и Програм раста земаља западног Балкана, који ЕУ припрема за октобар.

Од првог самита ЕУ – западни Балкан, 2003. у Солуну, геополитичке околности су се мењале, као и пројектовани датуми за улазак земаља нашег региона у унију. Србија је на крају прихватила нову методологију вођења приступних преговора, по којој је 35 преговарачких поглавља груписано у шест кластера. Европски пут додатно су оптеретиле пандемија вируса корона и рат у Украјини, који и даље траје.

После разговора са челницима Европског савета и Европске комисије Шарлом Мишелом и Урсулом фон дер Лајен у Атини, председник Србије Александар Вучић рекао је да су они поновили значај тзв. агенде раста и навели шта је то што можемо да урадимо да унапредимо наше економске перформансе.

„Ту очекујем, осим кроз подршку различитим програмима, субвенцијама, подстрек за многе важне ствари, пре свега у тзв. зеленој агенди, додатни новчани прилив за земље западног Балкана”, рекао је Вучић. Истакао је да је важно то што су рекли Фон дер Лајенова и Шарл Мишел о јединственом економском тржишту.

А министарка за европске интеграције Тања Мишчевић недавно је изјавила да је Србија спремна за финалну фазу процеса приступања ЕУ у којој се напредак мери применом усвојених прописа, стратегија и планова и у којој велики значај имају политичка воља и подршка процесу европских интеграција. Мишчевићева је најавила да ће у октобру почети припрема новог, ревидираног Програма за усвајање права ЕУ, а да је 2025. година „одређена као циљана за доказивање наше спремности да усагласимо системске прописе с тековинама ЕУ”, како са оним који су до сада усвајане и спровођене, тако и са оним које су се у међувремену промениле. „Ово није година нашег ступања у чланство, али јесте година која нам је циљана како бисмо могли што пре бити спремни за то чланство. И то није нити произвољна, нити насумично или политички одабрана година, врло озбиљно своје планове и циљеве заснивамо на оценама оних који деценијама раде на овом процесу, а то су колеге из институција владе”, нагласила је министарка за Бету.

Наводећи да је Хрватска примљена пре 10 година, Слободан Зечевић подсећа да су остале државе региона блокиране на том путу, а притом се додају нови кандидати, Молдавија и Украјина, које имају своје проблеме. Указује да се Европска унија није реформисала изнутра, тј. да није реформисала свој институционални систем и да није показала способност да прими нове чланице.

 „Нема конкретног програма ни за једну од држава кандидата. Не зна се  да ли ће бити примљене за три-четири године и када ће бити примљене”, наводи наш саговорник.

Зечевић оцењује да би европска будућност могла да буде укључивање у унутрашње тржиште које би подразумевало веће донације и инвестиције за државе кандидате. Објашњава да би укључивање у заједничко тржиште подразумевало да добијамо средства као и државе чланице, али да будемо без права гласа у институцијама. „Ми се кроз приступне преговоре практично укључујемо у то тржиште. Потпуно укључивање, по мом мишљењу, подразумева да добијемо и потпуна средства, као што на пример добија Бугарска, која је исте величине као Србија”, истиче проф. др Зечевић за „Политику”. Ово би подразумевало, напомиње саговорник нашег листа, приступ фондовима и добијање исте развојне помоћи, као Бугарска и Хрватска по глави становника. Подвлачи да постоји идеја да гравитирамо у тржишту Европске уније, а да истовремено не будемо пуноправни чланови и не одлучујемо у институцијама. „Ако то подразумева да добијемо средства као и чланице, ни то није лоше”, закључује проф. др Зечевић.

Према мишљењу Сузане Грубјешић, изгледно је да ће приступање нових чланица ићи у фазама, као и да ће нагласак бити на већој економској интеграцији. „То је и суштина плана раста који је Урсула фон дер Лајен представила у јуну на ГЛОБСЕК-у: интеграција у поједине сегменте јединственог тржишта ЕУ и повећање претприступне помоћи за кандидате. Циљ је да се земље западног Балкана интегришу у областима дигиталне трговине, безбедности у сајбер-простору, да се поједноставе трговина и плаћање итд. Предуслов за то јесте јачање регионалне економске интеграције, како би се регион припремио за велико европско тржиште”, истиче Грубјешићева.

Како каже, за Србију би свакако било добро да се такав план ЕУ реализује јер би то дало подстицај економском расту, повећању конкурентности и већој привлачности за нова улагања. У сваком случају, овај план је корак напред у односу на досадашњу замрзнуту политику проширења.