Сорош се повлачи из Европе, многе НВО пред укидањем

То како ће Европа изгледати у наредних пет година зависи од тога како ће се цивилни сектор у Европској унији организовати након одласка Фондације за отворено друштво

Одлука Фондације за отворено друштво (ОСФ) да оконча велики дио својих операција у Европи изненадила је многе - укључујући и многе противнике њеног оснивача Џорџа Сороша.

Историја показује да ниједна друга фондација није урадила више за изградњу и подршку европском цивилном друштву. Након што је првобитно подржавала дисидентство иза Гвоздене завјесе - укључујући родну земљу Сороша, Мађарску - данас је тешко пронаћи добро успостављену непрофитну организацију (или иницијативу у јавном интересу) која делује широм Европске уније, а да у неком тренутку није имала користи од подршке ове фондације.

Управо ова укорењена, свеприсутна природа подршке ОСФ-а цивилном друштву ЕУ, у комбинацији са његовим огромним капацитетом финансирања и професионалном подршком, чини да његова нагла одлука да се повуче има дубоке последице.

Због огромне структуралне присутности ОСФ-а унутар цивилног друштва ЕУ - што је еквивалентно око осмине од 1,5 милијарди евра који се сваке године расподјељују - његово повлачење прети опстанку бројних непрофитних организација, од којих многе делују као „чувари демократије”, пише „Политико“.

И због недостатка алтернативног финансирања, међу онима који су најугроженији су невладине организације које се баве питањима технологије - од покушаја сузбијања штетних садржаја на мрежи док заговарају регулацију вештачке интелигенције, до праћења неконтролисаног државног надзора и коришћења шпијунских програма - као и оне које се фокусирају на високо оспорене теме попут родне равноправности, права мањина и миграната, као и правде у односу на расе.

Гледано из ове перспективе, повлачење Сороша није могло да дође у горем тренутку за европски пројекат, с обзиром на то да га изазивају националистичке и популистичке партије које одбацују основне “отворене” вредности блока и које ће се ускоро наћи изван пажње коју пружају организације подржане од стране ОСФ-а.

Али има још проблема - празнину коју је оставило финансирање ОСФ-а ускоро би могли попунити конзервативни и религијски десни донатори. Такви донатори већ су се померили, нарочито у земљама као што су Пољска и Италија, како би подржали организације које се залажу против абортуса и организације против ЛГБТQ+ покрета, а њихова донација је постала нормална. Пред предстојеће изборе за Европски парламент у јуну 2024, сада ће имати лакши задатак захваљујући повлачењу Сороша.

Занимљиво је да је једно од оправдања за смањење активности ОСФ-а то да “ЕУ институције већ додјељују значајна средства за људска права, слободу и плурализам”. Међутим, чини се наивним веровати да ће велике количине јавног новца за НВО које популисти не воле и даље тећи без изазова, поготово јер би нови политички амбијент могао бити веома другачији након јуна 2024.

Нова смерница финансирања фондације носи потпис новог предсједника, Александра Сороша - сина Џорџа Сороша који има 37 година - као и председника ОСФ-а, Лорда Марка Малоу-Брауна, чији интерес за пројекат ЕУ одговара ставу неког ко је благо наклоњен британским присталицама останка у ЕУ. Као што је уобичајено за филантропију, поставља се питање да ли је оваква промена курса ОСФ-а више последица личних преференција нових лидера него ригорозне евалуације засноване на доказима о стварним опасностима које ЕУ либералној демократији прете, пише “Политико”.

Најургентније питање сада је: Хоће ли други да ускочw не би ли да попуне празнину?