Слике пуне боја

У Галерији Завичајног музеја у дворцу краља Николе у Бару отворена је велика самостална изложба младе црногорске и српске уметнице Кристине Станишић, у оквиру 36. Барског љетописа. На манифестацији Културног центра Бар, посвећеној култури и вредним уметничким садржајима карактеристичним за Бар и Црну Гору, Кристина Станишић је изложбом „Море и снови” добила част да својим делима да завршни печат богатој изложбеној активности Барског љетописа.

Реч је о трећој самосталној изложби уметнице која први пут представља својих 18 уља на платну публици у родном граду и први пут у Црној Гори. Пре барске изложбе Кристина Станишић је имала две самосталне изложбе у Београду и више од десетак групних. Уметница, која припада сасвим младој генерацији ликовних стваралаца, завршила је студије сликарства на Факултету савремених уметности у Београду, у класи професора Гордана Николића и професора Ђорђа Станојевића. После завршених студија остала је у Београду, не само да живи и ствара већ и да врло активно ради као конзерватор-рестауратор савремених уметничких дела 20. и 21. века у Галерији „Арте” на Андрићевом венцу.

Нимало није случајно што морски мотиви, невероватна подводна створења и појаве мотивишу и господаре делима Кристине Станишић. У београдској Универзитетској библиотеци је прошле зиме изложила скулптуре и инсталације рађене од жице на тему баш морских створења – „Деконструкција сећања”. Годину дана раније на првој самосталној изложби у Галерији ФСУ изложила је своје аквареле на папиру – „Фантастични предео”.

Море, море, па опет море... као судбина, животна и уметничка одредница, питамо уметницу.

– Некако се море само наметнуло као тема мојих ликовних истраживања, и то у трећој години студија. Почела сам са анализом јапанских графика и кинеских акварела морских пејзажа и морских акварела, да бих касније кренула да самостално радим пејзаже из сопственог сећања и имагинације. Без било каквог подсећања кроз фотографије или уз помоћ других уметничких дела. Тако је, баш тим путем, море ушло и остало у мојим акварелима, инсталацијама и сликама – одговара Кристина Станишић.

Ликовну публику Кристининих морских тема посебно осваја живи, интензивни колорит који често смирује цртеж. Уметница тумачи да је то „једна од вештина коју је научила из јапанске графике, али и из импресионизма и експресионизма”.

– И импресионисти и експресионисти имају јак цртеж. А имајући у виду да су моја сећања на море, али и на све друге догађаје врло живописна, јер вуку корене из мог детињства, онда су такве и моје слике. Пуне боја! Очи детета и око сваког детета све види много шареније, много обојеније него што то реално јесте – каже уметница.

За Кристину Станишић је, као што сама истиче, у садашњој фази ликовног стваралаштва, када се бави и сликањем, али и скулптурама и инсталацијама, врло битан и сам експеримент.

– Тако ће на Бијеналу младих, које се у организацији УЛУС-а ове године од 5. септембра до 6. октобра реализује на више локација у Београду, бити изложена моја инсталација од старе рибарске мреже. Сама та мрежа је једна врста записа породичне традиције и историје. Долазим из старе рибарске породице која је много пута зависила од мора и читав њен живот развијао се уз пристрасан и присан однос према мору. И уз поверење у море!

Шта је данас важно за рад и опстанак младих ликовних и других уметника, питамо је.

– Најбитније је поверење у младе и шанса да се искажу. Мени је поверење указано и у Галерији „Арте” у Београду. То је култно место које представља позната уметничка дела светски познатих сликара и сваког дана ми доноси нека нова знања и искуства. Али, и ове моје три самосталне изложбе за годину дана су знак поверења. Захвална сам за све те шансе, у овом трену посебно Анастазији Мирановић, историчарки уметности, кустосу организаторки Барског љетописа на указаном поверењу и на томе што ми је отворила врата велике сцене као што је Барски љетопис – каже Кристина Станишић на крају разговора за „Политику”.