Српска одбацује пресуду Европског суда у Стразбуру

Од нашег сталног дописника
Бањалука – Европски суд за људска права пресудио је у предмету „Славен Ковачевић против БиХ” и утврдио да је прекршено бирачко право подносиоца апелације – иначе саветника Жељка Комшића – због његове незаступљености у Дому народа Парламентарне скупштине БиХ и Председништву БиХ.

Након пресуде Ковачевић је прогласио победу над високим предстaвником, изјавивши да је „ОХР осрамоћен јер је покушао увести етнички изборни праг”, што се, наиме, односи на Шмитове одлуке у вези са положајем хрватског народа у Федерацији БиХ. Ковачевић се пак суду пожалио јер као житељ Федерације БиХ није могао гласати по свом избору за кандидате Дома народа парламента БиХ и Председништво БиХ, то јест за српске кандидате из РС, а његов шеф Жељко Комшић пресуду види као „победу грађанског концепта”.

То се у политичком жаргону преводило као захтев за брисање ентитетских изборних јединица и грађанско уређење земље, тако што би се чланови Председништва БиХ бирали на целој територији БиХ, а не као до сада у ентитетима. Европски суд је таква очекивања на известан начин и потврдио констатујући у пресуди: „Нико не би требало да буде присиљен да гласа само по прописаним етничким линијама, без обзира на политички став. Чак и када би се одржао систем етничког представљања у неком облику, он би требало бити секундаран у односу на политичку представљеност, не би требало дискриминисати ’остале’ и грађане БиХ и требало би укључивати етничку заступљеност са целе територије државе.”

На питање да ли ће пресуду бити могуће спровести, парламентарка Сњежана Новаковић Бурсаћ каже да из саопштења суда није видљиво шта се тачно тражи и да је очито то „отклањање дискриминације” из изборног система. Сматра да ће пресуду бити веома тешко спровести.

„Да је то било могуће до сада урадити, вероватно би се урадило, када су у питању претходне пресуде (Сејдић и Финци). Овде је изборни политички систем и у време Аустрије и у време социјализма био успостављен на етничком принципу, па је и сада такав. Треба квалитетно решити и питање ’осталих’, али основ БиХ мора остати какав је сада”, истакла је Сњежана Новаковић Бурсаћ.

Делегат у Клубу Срба у Дому народа БиХ Радован Ковачевић каже да пресуда да цела БиХ буде једна изборна јединица неће моћи да буде спроведена, јер је у потпуној супротности с Уставом БиХ и Дејтоном.

„Уколико погледате да је подносилац – Славен Ковачевић, саветник такозваног хрватског члана Председништва БиХ Жељка Комшића, и да се он у овој тужби изјаснио као Босанац и Херцеговац на једном месту, а на другом рекао да као Србин не може да се кандидује у ФБиХ, а знамо да је пре неколико година био посланик у Скупштини Кантона Сарајево као Хрват, онда је потпуно јасно о каквој се ујдурми, завери, политичком пучу и државном удару ради”, каже Ковачевић.

Члан Одбора за европске интеграције Скупштине РС Милан Зечевић пресуду види као још један удар на правно-политичко уређење БиХ и напад на Дејтонски споразум. Каже да је суд потпуно занемарио специфичности БиХ и да се подстицањем такве атмосфере и саме европске интеграције доводе под знак питања. Нина Сајић са ФПН у Бањалуци изјавила је да се за БиХ намеће ниво демократије који није достигла ни већина земаља ЕУ. Она је појаснила да је ова пресуда донета на основу Протокола 12 Конвенције о заштити људских права и нагласила да је од 27 чланица ЕУ само њих 10 ратификовало тај протокол „тако да ни ова последња пресуда, а ни претходне које су донете на основу тог протокола не би требало да буду предмет условљавања на европском путу”. „То у пракси значи да неки Сејдић, Финци или Ковачевић да су држављани Француске, Немачке, Данске, Белгије, Шведске, Италије, Ирске, Аустрије или рецимо Пољске, Латвије или Литваније, не би ни могли поднети тужбу на основу Проткола 12”, нагласила је Сајићева, преноси Радио-телевизија РС.

Хрватски народни сабор (ХНС) БиХ саопштио је да „радикално наметање унитаристичког система у БиХ неће проћи и да се Хрватима неће наметати политички представници”. Подносиоца апелације описују као „дугогодишњег унитаристичког активисту” којем је, како је и сам признао, „циљ укинути конститутивност народа и наметнути унитаристички политички систем”, навели су из ХНС-а и поздравили наводе Европскога суда „да власти БиХ треба да одлуче који је најбољи политички систем и на који начин адресирати питање дискриминације људских права”.