Партнерски посао са становништвом

Сектор малих и средњих предузећа (МСП) један је од најбитнијих у привреди сваке земље, самим тим и код нас. Од укупног броја регистрованих привредних друштава не само у Србији, него и у државама ЕУ, овај сектор чини 99,8 посто. Две трећине радно способног становништва у Републици Србији ради у овом сектору, а у ЕУ то је око 90 милиона људи. Што се наше земље тиче, око 40 посто извоза и 60 посто увоза иде преко сектора МСП.

Све то може бити и много боље, што је од 2001. године главни циљ Републичке агенције за развој малих и средњих предузећа и предузетништва, која је саставни део Министарства економије и регионалног развоја.

Према речима Горана Џафића, директора Републичке агенције за развој малих и средњих предузећа и предузетништва, помоћ и јачање тог сектора функционише у два сегмента: свакодневна нефинансијска помоћ и финансијска која се реализује по пројектима.

– У разговору са предузетницима, као највећи проблем за покретање сопственог бизниса и за проширење капацитета већ постојећих фирми у сектору МСП, наводе финансијска средства, па тек онда следи недовољан ниво едукације менаџера фирми и предузећа. Из буџета Републике Србије за спровођење програма финансијске и нефинансијске подршке сектора МСПП у овој години издвојено је око 20 милијарди динара или нешто мање од 250 милиона евра. Агенција је у току ове године спровела три пројекта у вези с финансијским делом, а најважнији, који је рађен у сарадњи са Фондом за развој јесте кредитирање почетника кроз „Старт ап” кредите. Одобравани су кредити између пет и 30 хиљада евра са каматом од један посто на годишњем нивоу, роком отплате од три до пет година и грејс периодом од годину дана. Укупан фонд је био 2,8 милијарди динара, а кредите је добило 2.276 особа, односно правних лица, што је омогућило отварање седам хиљада нових радних места у Србији. С обзиром на то да је потражња била већа него што је било средстава, у плану је да се следеће године средства увећају за око 3.000 кредита. Акценат је стављен на повећање новоформираних предузеће и на прво запослење, посебно ако се има у виду да смо прошле године помоћу „старт уп” кредита омогућили запослење 6.000 људи, а у овој години (до сада) 7.000. Годишњи план запослења путем пројекта „Старт ап” са којим би ми били задовољни био би бар 12 хиљада људи, истиче Џафић.

У оквиру другог финансијског пројекта – подизање нивоа конкурентности – постојеће фирме и предузетници добили су бесповратна средства у вредности од 80 милиона динара за јачање капацитета, увођење нових технологија, стандардизацију и слично, без које не може да се послује. Предузећа се тако припремају за пословање са Европском унијом, а крајњи циљ је запослење што већег броја људи.

У том правцу ишла је и подршка удружењима предузетника, па је укупан фонд био 16,5 милиона динара, а све у намери повезивања и што бољег пласмана роба и услуга на тржишту.

Паузе у раду Агенције нема, јер поделу средстава прати свакодневан рад на терену, што подразумева обилазак корисника кредита и бесповратних средстава широм Србије.

– Све ово што смо радили веома је позитивно, и до сада на терену нисмо наишли ни на једну злоупотребу. Људи заиста раде, наменски користе средства и ниједна фирма још није пропала. Иако је највише МСП у Београду, у интересу нам је да изађемо из његових оквира и помогнемо регионални развој Србије у чему нам је неопходна подршка локалне самоуправе, каже наш саговорник.

Ускоро излази и брошура о „Старт ап” кредитима намењена људима који желе да конкуришу следеће године, да би знали шта их чека и добро размисле пре него што покрену сопствени посао.

Средстава за подршку увек ће бити, што од Агенције, што од Фонда за развој, као делова Министарства економије и регионалног развоја Републике Србије. Они су спремни на партнерски посао са становништвом, а предуслов за све је рад и добра воља. Преко ноћи се ништа не може урадити.