„Политико”: Макрон забраном абаје у школама убио две муве једним ударцем

ПАРИЗ – Одлуком да се ученицама забрани да носе абаје, муслиманске хаљине које покривају скоро цело тело, председник Француске Емануел Макрон је убио две муве једним ударцем, пише „Политико”.

Том одлуком је послао поруку десници и поделио левицу, наводи лист, али напомиње да постоји опасност и од отварања Пандорине кутије.

Потпредседник агенције за испитивање јавног мњења „OpinionWay” Бруно Жанбар каже да је ова тема осетљива.

„Шта је верски знак, а шта само кодекс облачења”, упитао је он.

Каже да нове владине смернице неће зауставити дебату о томе шта је прикладно носити у школама и додаје да је ово само почетак приче.

„Видећемо случајеве у којима ће ученицима бити одбијен улазак у школе. Ако оду на суд и победе, питање ће бити: да ли нам треба нови закон”, наводи Жанбарт.

Иако је француски председник, након пораза на прошлогодишњим парламентарним изборима, одустао од намере да прошири своју садашњу коалицију на друге странке, он и даље тражи подршку од десничарских партија усред припреме осетљивих закона у вези са имиграцијом, наводи Политико.

Конзервативци, који су тражили да се забрана верских симбола прошири и на универзитете, поздравили су одлуку владе, а чак је и „Национални савез” Марин ле Пен подржао нове смернице.

Лист пише да је Макрон, овом одлуком, послао сигнал десници да је његова Ренесансна партија спремна да направи уступке о питањима која су најважнија за десницу.

Са друге стране, одлука је изазвала огорчење на левици, а посланица из „Непокорене Француске” Клементин Отен чак је оптужила владу да покушава да одлучује о томе какву ће одећу жене носити.

Међутим, нису сви левичари реаговали са негодовањем. Одлуку о забрани абаје у школама подржали су и социјалисти и комунисти.

Макрон је за данас најавио састанак са лидерима опозиционих партија, укључујући крајње десничарски „Национални савез” и крање левичарску „Непокорену Француску”, како би разговарали о, како је навео, „широкој политичкој иницијативи” за проналажење заједничког политичког основа.

Забрану подржава и велика већина грађана Француске, а према недавном истраживању ИФОП-а чак 77 одсто Француза каже да се противи верским обележјима у средњим школа, док нешто мање од половине становништва каже да се „веома противи” томе, преноси Танјуг.

Закон из 2004. године, којим се забрањује ношење исламских марама у школама, умањио је тензије око тог питања.

Међутим, тензије су се поново распламсале након што је професору у предграђу Париза одрубљена глава 2020. године, након низа терористичких напада у Француској и суседним земљама.