Ако Хумска буде Термопили

Незамисливо је да се превазиђе пораз од 5:0, али без обзира на то Партизанови фудбалери би морали да у вечерашњи окршај, на свом стадиону против Нордсјеланда (21 ч), уђу као да је чудо могућеШта Партизанови фудбалери могу да учине вечерас (21 час), на свом стадиону, против Нордсјеланда? Пораз од 5:0 у Копенхагену им не оставља ни трачак наде да се пробију у групу у Уефиној Лиги конференција.

И не само да су у Данској потучени до ногу, него су упркос свему тамо још и добро прошли. Овакав исход, ма колико сам по себи био понижавајући, може да буде и сплет несрећних околности. Што се каже: неће га лопта.

У овом случају то није тако. „Црно-бели” су се обрукали, не зато што су поражени с пет голова разлике, него зато што ништа нису играли. Нису чак ни покушали да играју!

Могућ је у спорту и лош дан. Али, право на то су искористили у Бакуу, где су исто тако били безвољни. Неопростиво је да се иста грешка понови већ првом наредном приликом. Због тога је оно мрцварење у Фаруму, предграђу данске престонице, теже пало.

Партизан је у реваншу без шанси да врати просуто млеко. Али, мора да пружи и више од онога што му је стварни домет. То је његова обавеза! Пре свега, према себи самом.

Незамисливо је да се искочи из толиког понора. Од Партизана у овим околностима и не може да се очекује да прође даље. Али, чак и потпуно свестан недостижности циља мора да изађе на мегдан решен да Хумска буде његови Термопили. Нека заврши на штиту, али као јунак. Нека, дакле, падне у рату, који је већ изгубио, али нека тај последњи бој буде надахнуће за наредне битке. Нека Данци прођу кроз уски кланац, који води у широку Европу, али нека наш представник увери себе да у његовим мишицама има снаге за јаче ударце, да може да смисли лукавији ратни план, да има лавље срце за лавовску борбу...

Партизан је безброј пута платио превелики цех зато што није био храбар, што је на мегдан излазио а није био начисто да ли да јуриша или да се укопа. Таква неодлучност га је оковала и на бојном пољу у Масазиру, а и у Фаруму.

Да је као с мачем или копљем у рукама кидисао на противника, па у жару борбе завршио како је завршио под Бакуом и Копенхагеном – шта да се ради, покушао је шта је могао. Међутим, он је с рукама на леђима изашао да се прошета, па је под зидинама Бакуа, а нарочито под утврђеним Копенхагеном био – прегажен. И то не неким незадрживим галопом, него лаким касом.

Партизан више, једноставно, нема право на тако наиван приступ, он не сме да губи време на опипавање пулса противника. Може и у Хумској неки катапулт да га обори с коња, али и у том случају мора да устане, скочи на ноге и настави да јуриша.

Данци најављују да ништа још није готово. Можда стварно тако мисле, мада је вероватније да је ред да се тако каже. Било би право чудо да проћердају огроман шићар стечен у претходној борби, али Партизан мора да уђе у двобој с наређењем да му га до последњег дуката преотме. Уколико би у првом полувремену два-три пута ранио ривала, а то може да се догоди само ако крене силовито као рис, онда би Данцима могла да уђе вода у уши и да им се у других 45 минута још неки пут затресе мрежа.

Мирном игром, враћањем лопте најближем саиграчу иза себе, нипошто не може да се пробије дебео бедем од 5:0, који га дели од похода у Европу. Дуљај је најавио да од свог тима тражи победу. Али, Партизану није довољна победа, која противника неће ни да огребе. Нужна му је победа због које ће супарник да има ноћне море, чак и ако Партизан не пробије пролаз довољно широк да оде даље.

Тренер поштено признаје да су се „црно-бели” у Копенхагену осрамотили, јер нису ништа направили. Трезвено сагледавање онога што се десило подгрева тињајућу жељу да може да се разбукта. Међутим, томе не иде у прилог помињање два пенала и аутогола, јер то наводи на самозаварање – ето, од пет убода три смо сами себи задали! Тиме се скрива колико је још било мат-позиција, које Данци нису искористили. И то је оно што изазива главобољу од које глава пршти.

Дављеник се и за сламку хвата, па Дуљај истиче 3:1 против Јавора (као и избацивање Сабаха после бескрвних излета на Каспијско језеро и у Скандинавију). Партизан у недељу није био лош, поготово због букагија у којима се вратио из Данске, али Ивањичани, ипак, нису тим, који се бори за место у Лиги конференција, нити су дошли у Хумску с предношћу од 5:0, па да пуцају од самопоуздања.

Дуљај не тврди, бар не изричито као мајор Гавриловић 1915. браниоцима Београда, да су избрисани, али неки начин да их подстакне покушава да нађе. Нико не јемчи да ће чудо да се догоди, ако се у њега верује, али је сигурно да од чуда нема ништа, ако се у њега не верује.