Четвртак, 04.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Аустралија пред испитом – за и против „Гласа” Абориџина у парламенту

Аутохтони народи би у случају позитивног исхода гласања коначно били уписани и у устав, али многи житељи Петог континента нису вољни да то подрже
Аустралија пред испитом – за и против „Гласа” Абориџина у парламенту
Мајка са дететом из заједнице Абориџина Мититјулу у подножју монолита Улуру (ФОТО/ EPA/DAN PELED AUSTRALIA AND NEW ZEALAND OUT)

Специјално за „Политику”

Јелица Бјеловић Бујас

Мелбурн – Премијер Аустралије Ентони Албанезе коначно је oбјавио да ће референдум на којем ће се грађани Аустралије изјашњавати о гласу аутохтоних народа при парламенту бити одржан 14. октобра. Гласању претходи шестонедељна кампања „Јес23”, која ће имати за циљ да преокрене ток уставног признања староседелаца, пошто анкете јавног мњења показују да подршка „Гласу” у већини држава слаби, а противнички табор, против „Гласа” Абориџина у парламенту је уверен у своју победу преко неодлучних гласача.

„Дуги низ година, Абориџини и становници острва Торесовог мореуза залагали су се за уставно признање путем гласа. Наша влада, заједно са владом сваке поједине државе и територије, обавезала се на то. Правни стручњаци су то подржали”, рекао је Албанезе на скупу у Јужној Аустралији приликом лансирања кампање и додао да је подршка гласу огромна и долази из свих слојева друштва и са свих страна. Референдум за успостављање сталног гласа аутохтоних народа у парламенту један је од највиших приоритета премијера Аустралије, који је охрабрио бираче да искористе прилику која се пружа једном у генерацији и да својим гласом „за” допринесу заједништву и променама набоље за све Аустралијанце.

Саопштење долази у тренутку када испитивање јавног мњења указује да се подршка „Гласу” у Јужној Аустралији повећава, а у Тасманији смањује. Очекује се да ће Јужна Аустралија заједно са Тасманијом бити кључна за коначан позитиван резултат референдума.

Након објављивања датума референдума за аутохтони глас у парламенту, уследиле су помешане реакције. Лидер опозиције, Питер Датон, неколико сати након објаве критиковао је премијера што је прећутао детаље о „Гласу”. Датон је рекао да је премијер Ентони Албанезе самом себи дао рок од шест недеља да достави више детаља о „Гласу” при парламенту, након што је објавио званични датум референдума на покретању кампање „Јес23” у северном Аделаиду.

„Јасно је да премијер сада има шест недеља да се концентрише на пружање детаља аустралијској јавности”, рекао је он на конференцији за новинаре. „Не можете ићи на изборе тражећи од људи да направе највећу промену нашег устава у историји наше нације, а да не пружите детаље и мислим да ће милиони Аустралијанаца желети да знају за шта се од њих тражи да гласају”, рекао је Датон.

Албанезе је рекао да ће детаљи бити објављени након гласања, али Датон је инсистирао да то није довољно добро и да уколико не постоје одговори на сва питања гласача у вези с „Гласом”, једино што преостаје јесте гласање против. Датон је отишао даље и оптужио премијера да се „концентрисао на све друго осим на потребе аустралијског народа” након кризе трошкова живота.

Слично томе, водитељка Скај њуза, Рита Панахи, прокоментарисала је да Аустралија „коначно” има датум референдума за „Глас” у парламенту, успут изразивши забринутост чињеницом да је премијер Албанезе био потпуно опседнут „Гласом” у последњих 15 месеци, што је државу довело у незавидну позицију са поскупљењем струје, вишим ценама намирница, поскупљењем горива и већим трошковима живота.

Присталице „Гласа” верују да ће подршка овој иницијативи побољшати позицију аутохтоних Аустралијанаца у правном систему, здравству и правима на земљу. Противници „Гласа”, опет, кажу да „Глас” није јасно дефинисан и сматрају да уставно признавање није потребно јер би иначе изазвало опште поделе у друштву и остало трајно уколико би било уписано у устав. Портпарол коалиције за аутохтоне Аустралијанце, сенаторка Џасинта Напинђимпа Прајс, каже да са присуством аутохтоних министара у парламенту нема потребе за аутохтоним саветничким телом.

До сада се показало да је за успешан референдум у Аустралији била потребна подршка већине Аустралијанаца на нивоу читаве земље и подршка већине гласача у већини држава и територија, у овом случају у најмање четири државе.

Од 44 референдума у историји Аустралије, само осам је имало позитиван исход, од којих је пет пропало, јер иако је већина Аустралијанаца гласало „за”, није било већине у државама. Последњи успешан референдум одржан је 1977.

Коментари5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Jelena
Autohtonim narodima se ovim ustavnim reformama nudi potuna farsa jer bi dobili samo "savetodavnu" ulogu u vezi pitanja koja ih se ticu. Oni su prvobitni vlasnici celog kontinenta, dakle njihova uloga bi trebala biti takva da se nista na kontinentu ne moze odluciti bez njihovog odobrenja.
MMila
Dok Aboridzini u zemlji Aboridzina (jedan narod od mnogih drugih) u ime robovlasnicke demokratije zapadnih okupatora nema pravo na glas..... tu uobicajenu praksu hladno posmatraju "demokratske zemlje" kao da nas svet nije stvoren za sve ljude. Strasno zar ne ???
Ivan
To bi trebalo da se podrazumeva a ne da se glasa o takvom pravu.
Перагеније
" али многи житељи петог континента нису вољни да то подрже" - РАСИЗАМ, стара бољка Европљана и њихових потомака диљем света. Сада глуме фине маре, док се расистички односе према Словенима - највише према Србима и Русима.
Ljubomir
Da, rasizam i sve to sto ste naveli. Ali, predlaze se osnivanje savetodavnog tela "Glas" - a sve detalje ukljucujuci sastav i nacin rada ce odredjivati parlament tek "nakon uspesnog referenduma". Znaci - macka u dzaku! Laznim nadama se privuku glasaci Aboridzini, a onda im se pljune u lice obesmisljavanjem sastava, prava i duznosti tog tela. Da li bi iko normalan glasao za nesto sto ce se znati sta je - tek posle glasanja? U tom delu problema nema nikakvog rasizma isl, sve je vrlo logicno.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.