Нове невоље сиријског народа

Против сиријског народа као да се све заверило. И климатске промене које ових дана изазивају незапамћене врућине, и разорни земљотрес који је недавно иза себе оставио пустош, и вишегодишњи сукоби владиних снага и опозиције коју, у оквиру „арапског пролећа”, подржавају водеће западне земље на челу са Америком и Турском.

Ситуација је последњих дана драматична у провинцији Идлиб на северозападу Сирије, области коју још контролишу противници режима Башара ел Асада. Према подацима Уједињених нација, у 1.430 кампова борави више од милион и 900 хиљада интерно расељених лица. Реч је углавном о женама и деци која сада имају велике проблеме због тропских врућина које изазивају несташицу воде и хране. Данима се температура креће изнад 45 степени. У шаторима у којима живе расељени, жива ове седмице прескаче и 50 подељак.

„Без преке потребе избегавајте да излазите напоље. На тако високим температурама то би за децу могло да буде фатално. Молимо вас штедите воду”, упозоравају припадници невладине организације „Бели шлемови”, који покушавају да помогну бескућницима који су у Идлиб побегли из разних делова земље због оружаних сукоба режимских снага и опозиционих група.

Драма се наставља. „Ово су најтежи дани у мом животу. Ми смо немоћни јер сами не можемо ништа да променимо. Често немамо струју, а све теже се снабдевамо водом”, преносе турски медији речи избеглице Мехмеда Чесима, који је уточиште нашао под шатором у Идлибу. „Пошто је Блиски исток последњих дана захватио топлотни талас какав се не памти, ми смо присељени да прскамо шаторе водом како се у њима не би угушила деца, међу њима има и беба”, каже он.

„Позивамо међународну заједницу да нам помогне, али тај наш вапај као да мало ко чује како се не би замерили великим силама које санкционишу режим у Дамаску. Можемо само да захвалимо Богу што смо још живи”, преносе истанбулски медији апеле немоћних мученика на северу Сирије.

Једна мука по правилу не иде сама. У фебруару је северне делове Сирије погодио разорни земљотрес јачине 7,4 степени, који је однео више од пет хиљада живота. Многи грађани су остали у рушевинама пошто због санкција спасилачке екипе нису имале ни најосновнију опрему за спасавање, чак ни багере. И поред најављене хуманитарне помоћи Европске уније, многе болнице још немају довољно лекара и другог медицинског особља, не располажу основном опремом и неопходним лековима.

Тридесетогодишњи Мирсад Малкоч свако јутро из шатора одлази до рушевина своје куће очекујући да из тог крша изађу његова супруга и петогодишња ћерка Сеада. Само гледа, више није у стању да плаче, причају његове комшије.

Први и најтежи чин сиријске драме почео је у марту 2011. године када је на Блиски исток стигло „арапско пролеће”. Оно је уместо најављиваних демократских промена у том делу света донело оружане сукобе између режимских снага и опозиције, глад, болести. Биланс је застрашујући: у оружаним борбама у Сирији страдало је више од 400.000 грађана, међу којима и 120.000 цивила, више од пет милиона је побегло из земље, док је неколико милиона расељено унутар земље.

Услови живота у Идлибу се погоршавају из дана у дан: 97 одсто становништва у тој провинцији живи у екстремном сиромаштву. Цене основних животних намирница, лекова и горива достигле су астрономске висине, тврде у хуманитарним организацијама. Пошто још није пронађено политичко решење кризе у Сирији, питање је када ће се они вратити у своје домове. У борбама које су почеле 2011. године земља је из темеља разорена и штете се процењују на више од 400 милијарди долара. Преговори о решењу сиријског проблема који се воде под покровитељством Уједињених нација прекинути су пошто опозиција и даље тражи одлазак председника Ел Асада, који захваљујући подршци Техерана и Москве контролише више од 80  одсто територије земље и незаобилазан је фактор у проналажењу политичког решења сиријског проблема.

Арапска лига је то недавно коначно схватила. Дамаск је поново примиљен у ту организацију, из које је суспендован пре десет година. Са овим би и ситуација у земљи требало постепено да се поправља. Али то се још не осећа у Идлибу.