Једини дом не сме бити средство наплате дуга

Стан у Јагодини од 66 квадрата, који на тржишту вреди исто толико хиљада евра, недавно је продат у извршном поступку за само 6.000 евра. Породица је остала без крова над главом. Ватрогасци и полицајци успели су да спрече власника стана да скочи са терасе. На овај случај, као и раније на друге сличне ситуације, указала је организација „Кров над главом”.

Апелују да се закон промени тако да нико не може остати без јединог дома и да не сме постојати велика несразмера између дуга и имовине коју извршитељи плене. Другим речима, не може се одузети стан због дуга од неколико хиљада евра.

Медији већ годинама посвећују пажњу случајевима принудног исељења власника из стана, а сваки од тих „извршних предмета” има своју јединствену предисторију – од превара у поступку купопродаје, преко нерешених наследничких односа до грешака приликом уписа у катастар и других компликација.

Продаја стана „на добошу” у Јагодини, како сазнајемо, уследила је после окончаног поступка реституције – враћања имовине старом власнику. Међутим, са том реституцијом није имао никакве везе продати стан, већ – пословни простор који је власник стана користио и у коме је направио знатне дугове.

Тешко је замислити да би могло бити иоле правично да отплата тих дугова, поједностављено, изгледа овако: „Добар дан! Добар дан! Шта имате од имовине? Имам стан!.” И онда би се теоретски могла замислити ситуација где јавни извршитељ каже: „Добро. Изађите на улицу. Продаћемо ваш стан на лицитацији, па колико добијемо. Ако нешто остане када се наплате дугови и наши трошкови, имаћете и додатни кеш.”

Ако и остане нешто новца од продаје стана далеко испод тржишне цене, онда би човек, бивши дужник, могао себи да купи можда нову врећу за спавање у парку, али тешко и нови кров над главом.

Када је правна саветница Здружене акције „Кров над главом” Ивана Томић рекла у телевизијској емисији да јавни извршитељи треба најпре да покушају да попишу и продају покретне ствари из имовине дужника, а не да одмах пређу на некретнину, заменик председника Коморе јавних извршитеља Вујадин Масникоса казао је да је мало вероватно да се у покретној имовини дужника могу пронаћи ствари вредне два милиона динара, као што је, према његовим тврдњама, овде био случај.

Извршење је, како је нагласио, спроведено на основу судске пресуде, која је свој епилог добила у извршном поступку.

Објаснио је затим да је продаји стана претходио судски процес који је вођен на основу тужбе грађана чијој је породици одузета имовина после Другог светског рата. Бивши власници су потраживали своју имовину у поступку реституције, а реч је о пословном простору из којег дужник није хтео да се исели, а притом је направио велике дугове. Тражена је наплата дуга из његове имовине.

Правна саветница „Крова над главом” Ивана Томић навела је да породица из Јагодине није изгубила стан судском одлуком.

– Одлука суда гласила је на новчано потраживање, а јавни извршитељ је у извршном поступку као средство извршења одредио продају непокретности. Чињеница да је стан од 66 квадрата продат за 6.000 евра је школски пример једног неправедног закона који се свакодневно примењује и школски пример кршења начела сразмере од јавног извршитеља – напоменула је Ивана Томић.

Јавни извршитељ је, наиме, дужан да нарочито води рачуна о сразмери висине обавезе и вредности имовине. У многим државама, на пример у Русији и Бугарској, законом је забрањено да се у извршном поступку прода непокретност која представља једини дом дужника.

Здружена акција „Кров над главом” упутила је прошле недеље саопштење медијима, у коме наводи да је Вујадин Масникоса приликом гостовања у јутарњем програму изјавио да породица која је остала без стана треба да се обрати дисциплинском тужиоцу Коморе извршитеља, али и да би могла да се организује акција у којој би „неки хумани људи уплатили новом власнику стана тих 6.000 евра”. У саопштењу се наглашава да је тиме признао да у Србији не постоји никаква институционална заштита од самовлашћа извршитеља нити контрола њиховог рада, као и да су грађани у одбрани од њих препуштени сами себи.

Објашњење за багателну цену по којој је стан продат налази се у чињеници, како тврде јавни извршитељи, да грађани нерадо купују ствари у извршном поступку. Закон о извршењу и обезбеђењу омогућава да се непокретност на лицитацији прода знатно испод цене.

Када је реч о разлици између тржишне вредности некретнина и цена које се „постижу” на лицитацији, заменик председника Коморе јавних извршитеља казао је да је дужник у конкретном случају могао да прода свој стан за 66.000 евра и да од тога исплати дуг од 15.000 евра.

– Када неко у овој држави неће да поступи по судској пресуди, онда пристаје да оде у извршни поступак и да му се у том процесу непокретност прода по нижој цени. Закон из 2011. регулисао је да ће прва продајна цена бити 60 одсто вредности, а друга 30 процената. После друге неуспеле продаје, непокретност се могла продати и за један динар. Закон је промењен 2015. тако да је сада прва продајна цена 70 одсто вредности и важи правило да се непокретност не може продати испод половине њене вредности – објаснио је Вујадин Масникоса.

Због тога је још мање јасно како је у конкретном случају дошло до тога да је стан продат за само 6.000 евра. На ово питање нема одговора, осим да се у списима предмета налазе конкретније информације.

– Грађани треба да поднесу притужбу на рад јавних извршитеља. Комора ће испитати случај и реаговаће уколико је било пропуста у раду. Дисциплински тужилац може да наложи извршитељу да достави извештај. Могуће је да буде предложен прекид поступка, али и да се ангажује Центар за социјални рад који би дужнику пронашао одговарајући смештај – поручио је Масникоса.

На предлог представнице „Крова над главом” да закон треба променити и ускладити са Европском конвенцијом која гарантује право на дом и која је део нашег правног поретка, заменик председника Коморе јавних извршитеља рекао је да би у том случају држава требало да има посебан буџет за исплату потраживања.

Дужничко ропство и зеленашење

– Извршитељи се од критике јавности углавном штите фразама о „правној држави” и окривљавањем дужника и жртава преваре за ситуацију у којој су се нашли. Извршитељи су очигледно свесни да је став људи у Србији према дужничком ропству и зеленашењу остао изразито негативан, од Глишићеве „Главе шећера” до данашњих дана – али свеједно користе сва средства да „радећи свој посао” остварују баснословне профите – напомињу у саопштењу представници „Крова над главом”.

Предлажу укидање извршитеља и повратак извршног поступка у надлежност суда.