Понедељак, 06.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Папирне и бамбусове сламке садрже „вечне хемикалије”

Најновија студија открила да се ове хемикалије налазе у екофрендли сламкама, па се поставља питање да ли су оне добра замена пластици
Папирне и бамбусове сламке садрже „вечне хемикалије”
(Pixabay)

Папирне и бамбусове сламке нису идеална замена за пластику, јер садрже такозване вечне хемикалије – ПФАС, показало је најновије истраживање које преноси Ен-Би-Си. Научници су недавно у Белгији тестирали десетине сламки из супермаркета, малопродајних објеката и ресторана брзе хране у земљи и открили да већина садржи синтетичке хемикалијe које се користе у производњи различитих производа, јер су отпорне на мрље, масноће и воду. Како се наводи у истраживању, анализирано је 39 различитих робних марки сламчица направљених од папира, бамбуса, стакла, нерђајућег челика и пластике. Утврђено је да 27 садржи ПФАС, али су концентрације ниске. ПФАС, скраћеница за за пер и поли флуороалкил супстанце, често се називају „вечне хемикалије” јер се готово трајно задржавају у ваздуху, води и земљишту. Често се откривају у омотима за храну, козметици, теписима, намештају и текстилу као што су кабанице или одећа за вежбање.

Од тестираних сламки папирне су највероватније садржале ПФАС, а хемикалије су откривене у 18 од 20 робних марки сламчица. Четири од пет узоркованих бамбусових сламки такође су садржале ове хемикалије, што је више у односу на три од четири пластичне сламке и две од пет стаклених сламки. Свих пет анализираних сламки од нерђајућег челика нису биле без ПФАС.

Ен-Би-Си преноси да су претходна истраживања у Америци већ открила хемикалије у папиру и другим сламкама на биљној бази, као и међу многим другим врстама посуђа и амбалаже. Иначе, изложеност овим супстанцама, како се наводи, може да буде штетна по здравље, али стручњаци се још не изјашњавају о томе. Како је изјавио Тимо Грофен, аутор ове студије и еколошки научник са Универзитета у Антверпену, није јасно да ли произвођачи сламки које су тестиране намерно додају ПФАС као водоотпорни премаз. Постоји могућност да су се хемикалије нашле случајно у сламкама током производње или у случају бамбусових да је реч о биљкама које су узгајане у контаминираном земљишту. Стручњаци су се сложили да постоји могућност да произвођачи не контролишу остатке хемикалија у својим производима.

Нико се није посебно забринуо због ових информација, јер је, како се наводи, реч о малом ризику, али би свакако ово могло да се избегне. Ипак, с обзиром на то да је реч о хемикалијама којих има свуда око нас и да се акумулирају у телу, стручњаци кажу да би их требало избегавати где год је то могуће. Иначе, не постоји ограничење за ову хемикалију, иако неке државе у Америци имају своја правила у којим производима може да се нађе. Прва се огласила Агенција за заштиту животне средине која је предложила да се уведе ограничење ПФАС-а у води за пиће, али и даље не постоји званична одлука о томе. Потрошаче је интересовало на који начин ове хемикалије могу да се унесу у тело, да ли се испирају током конзумације пића кроз њих, али до сада није утврђено. Нека истраживања показују да је већа концентрација ПФАС-а у флашама за пиће, кесама кокица за микроталасну пећ или металним боцама за ношење пића.

Најрезистентније у животној средини

Перфлуоралкил и полифлуоралкил супстанце (ПФАС) су група синтетичких хемикалија које се производе и користе у разним индустријама широм света, почевши од четрдесетих година прошлог века. Из наведене групе хемикалија, коју чине преко 5.000 различитих супстанци, перфлуорооктан-сулфонат (ПФОС) и перфлуорооктаноична киселина (ПФОА) највише су проучаване. ПФАС хемикалије сматрају се најрезистентнијим хемикалијама које постоје у животној средини, будући да се након уласка у животну средину готово уопште не деградирају. Ове хемикалије су пронађене у узорцима крви и мајчиног млека прикупљеним широм света, а постоји све више научних доказа да изложеност ПФАС-у може довести до бројних штетних ефеката на здравље људи. Захваљујући својству да „одбијају” воду и масноћу, ове хемикалије нашле су бројне примене, користе се у папирној амбалажи за храну, козметици, текстилу за намештај и спортску одећу, премазима за тигање који не лепе масноћу, електроници (паметни телефони), а користе се и у пенама за гашење пожара.

Коментари3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Земунац
Сећам се да сам почетком 70-тих био у Темишвару и да су уз лимунаду донели и сламку упаковану у папир на којем је писало ''стерилизовано''. Када сам отворио паковање унутра је била природна сламка од неке житарице. Претпостављам да је тако нешто било и у другим земљама пре ових пластичних. Да ли је та технологија заборављена?
Deus
Koristite metalne slamke.
Niko bitan
Ako nas papirne slamke ne spasu, ništa neće. Retko gde sam video bačenu slamku, ali plastične flaše viđam po ulicama parkovima, šumama, rekama... a niko i ne razmišlja o njihovoj zabrani.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.