Све на једном месту

Да је и у Србији могуће доживети другу младост у дискографском смислу, пример нам даје београдски рок састав „Поп машина”, која је са снимцима старим више од три деценије успела да се поново наметне домаћој публици. После прошлогодишњег издања ограниченог тиража „Оригинална киселина: 35 година касније” почетком месеца у продаји се нашла луксузна „Антологија” на којој се налазе сви објављени и необјављени снимци београдског трија из периода од 1972. до 1976.

Ново издање је било довољан повод да питамо јединог члана бенда који и данас живи у Србији, Роберта Немечека, да нам каже нешто више о новом издању:

– Основна идеја „Антологије”, која је као пројекат била замишљена и пре „Оригиналне киселине: 35 година касније”, била је да се коначно направи комплетна ретроспектива свега онога што је остало од „Поп машине”. Сви снимци групе, и издати и неиздати, овде су на једном месту. Снимци су дигитално ремастеризовани, како би коначно звучали примерено времену у којем су објављени. Сам албум је штампан у „Јуниверзаловој” фабрици у Немачкој, где се штампају албуми Мадоне, Елтона Џона и бројних других звезда.

Идеја је била и да се направи нека врста времеплова, па због тога нисмо само набацали музику на неколико дискова, већ уз ово издање иде и пропратна књижица од 48 страна у пуном колору, у којој се налазе сви исечци из тадашње штампе. Они најупечатљивије говоре о условима за свирање у тадашње време.

После прошлогодишњег објављивања „Оригиналне киселине: 35 година касније”, домаћа музичка критика се просто „утркивала” у хвалоспевима групи. Немечек открива због чега, упркос квалитету, његов састав није остварио већи успех у времену у коме је свирао:

– Концерти које смо у то време свирали били су сви одреда пуни али смо имали велики проблем са штампом, која нас је углавном игнорисала. Нама није падало на памет да певамо ангажоване песме како бисмо се неком свидели. Наша група је својевремено из корена променила дотадашњи приступ рокенрол састава у Београду, окрећући се у потпуности стварању ауторског материјала. Дакле, ми смо били први који смо у Србији потекли из нечега што се тада звало „андерграунд” и нисмо желели да свирамо препеве страних хитова на наш језик.

Замољен да прокоментарише прошлогодишњи дискографски успех „Оригиналне киселине: 35 година касније”, која је у једном тренутку била и најпродаваније домаће издање у Београду, Немечек каже:

– Био сам изненађен развојем ситуације, неки људи су чекали да се радња отвори како би узели свој примерак! После сам схватио да се психологија купца наше плоче разликује од просечног, да није било превише размишљања при куповини јер је то издање трајне вредности.

Слично могу да кажем и за „Антологију”, која ће за разлику од „Киселине” бити доштампавана и пласирана у бивше југословенске републике, где постоји интересовање – ова ретроспектива ће се продавати и за пет-десет година.

За крај смо питали Немечека да ли можда и он планира да напише неку књигу о свом музичком ангажману:

– Признајем да сам био у таквом искушењу, читајући књиге Александра Жикића и Владе Јанковића Џета, за које мислим да су одличне. Ипак, прво ћу идуће године радити на „Антологији” „Рок машине”, а после, ко зна, можда и ја напишем нешто.