Заоштравање на Кавказу

Последњих дана дошло је до компликовања ситуације на подручју Кавказа, тачније у односима између Јерменије и Азербејџана, који се споре око Нагорно-Карабаха. Премијер Јерменије Никол Пашињан оптужио је Азербејџан да гомила трупе на граници с Јерменијом и на линији раздвајања око спорне области. Назвао је ситуацију „експлозивном” и позвао Савет безбедности УН да предузме „одлучне мере” како би се спречило ново крвопролиће. Недавно је дошло и до оружаних инцидената на граници раздвајања приликом којих је убијено неколико јерменских војника.

Истовремено, дошло је и до знатног погоршања односа између Русије и Јерменије, што може негативно да се одрази на читав регион. Тај неочекивани обрт има много шири међународни значај од односа двеју бивших совјетских република и доскорашњих блиских савезника после распада заједничке државе. Најпре је, пре неколико дана, на велико изненађење и негодовање Москве, Јерменија у парламенту започела процедуру ратификације Римског статута Међународног кривичног суда, који тражи хапшење руског председника Владимира Путина и дечјег омбудсмана Марије Лвове Белове. Они се окривљују за наводну депортацију из Украјине деце коју су руске власти својевремено евакуисале из зоне ратних дејстава. Москва оцењује да је тај потез јерменских власти не само неприхватљив, него и непријатељски, и упозорава Јереван на негативне последице тог чина. Русија не признаје јурисдикцију тог суда и његове одлуке, са становишта међународног права, сматра ништавним. Портпарол руског Министарства спољних послова Марија Захарова назвала је налог Међународног суда правде о хапшењу Путина „јефтиним сценаријем”.

Готово истовремено, Јереван је учинио још један изненађујући и за Москву неприхватљив и веома опасан корак. Јерменски премијер Никол Пашињан је у изјави италијанском листу „Република” оценио да је мировна мисија око Нагорно-Карабаха, у којој учествује руски војни контингент, доживела крах и затражио да руски миротворци, и не само они, напусте читав регион.

Ова изјава Пашињана примљена је у Кремљу не само с изненађењем, него и с нескривеним негодовањем. Портпарол Кремља Дмитриј Песков поручио је да је Русија „апсолутно неодвојиви део тог региона и да никуда одатле не може да оде”. Песков је рекао и да не треба заборавити да у Русији живи више Јермена него у самој Јерменији и да је већина њих патриотски оријентисана. Русија наставља да игра доследну, веома значајну улогу у стабилизацији ситуације и смањењу затегнутости у том региону и наставиће у будућности да игра ту улогу, подвукао је представник Кремља.

После свега, Захарова је јуче оценила да неке информације о Русији и њеним односима с Јерменијом противрече пријатељском карактеру односа између две земља и два народа. „Недопустиви су покушаји да се посеје раздор између наших држава и да се Русија окриви за тешкоће с којима се данас суочава Јерменија”, рекла је она.

Индикативно је да је управо ових дана, дакле у време кризе у односима Москве и Јеревана, НАТО појачао своје интересовање за Јерменију и предложио јој ништа друго него – чланство у алијанси. Учинио је то у својој изјави руководилац европског Комитета за проширење НАТО-а Гинтер Фелингер. „Позивам Јерменију да ступи у НАТО”, каже се у писму које је Фелингер упутио премијеру Јерменије. Он такође оцењује да САД „треба да заштите Јерменију”, али не прецизира од кога или од чега. Све то изгледа чудно, јер је Јерменија чланица ОДКБ-а – организације за заједничку одбрану, у којој су још Русија, Белорусија, Казахстан, Киргизија и Таџикистан. Уз то, Русија у Јерменији има војни контингент. Али, кад је реч о покушају отварања такозваног јужног фронта према Русији, онда ствари постају јасније. Истовремено, Министарство одбране Јерменије саопштило је да ће ових дана јерменски војници који се припремају за мировне мисије у другим земљама одржати војне вежбе с одговарајућим јединицама САД. Пада у очи чињеница да се ове заједничке вежбе временски поклапају с погоршањем руско-јерменских односа. Да ли је то само случајност или срачунати тренутак? Аналитичари, додуше, подсећају да Јерменија и САД повремено спроводе војне вежбе различитог формата. У Москви се због ових вежби у садашњој ситуацији изражава негодовање и дубоко подозрење. Песков је изјавио да ће Москва „дубоко анализирати догађаје и пратити развој ситуације”.

С обзиром на рат у Украјини и друге невоље с којима се суочава, за Москву је веома значајно да у њеном непосредном суседству, на јужним границама, владају мир и стабилни односи. Зато с оправданом забринутошћу прати најновије потезе Јерменије, који се, по оцени Кремља, не могу сматрати пријатељским и партнерским.

А што се Јерменије тиче, руски извори кажу да погоршање односа с Москвом може скупо да је кошта. Процењују да је тешко поверовати да ће Јереван на другој страни наћи срећу, заштиту и задовољење својих државних и националних интереса. И што се тиче Нагорно-Карабаха и других проблема с којима се суочава.

Бивши шеф дописништва Танјуга из Москве