Увек морамо тежим путем

Чини се да су наши фудбалери сами себи највећи непријатељи! Јер, прексиноћ смо по ко зна који пут испали наивни, понављајући попут папагаја исте грешке и исту причу. Зато смо и упали у замку из које сада треба сами и што пре да се извучемо. Иако смо уочи дербија имали јасну амбицију, а у добром делу меча смо били на правом путу, поново су наше фудбалере обузеле исте бриге. Тек када смо након другог примљеног гола ушли у ментални метеж, било је јасно да ће се гости као и прошли пут у Лиги нација, на истом месту, добро засладити. У настојању да покажемо неко ново, боље фудбалско лице да једном ногом закорачимо ка Немачкој, поново смо показали да смо велемајстори да сами себи загорчамо живот.

Зашто се наши фудбалери боје успеха? Нико не воли особе које се стално жале и кукају. Оне исцрпљују друге људе. То важи и за лидере и њихове тимове. Стојковић дефинитивно не спада у ту групу, али, очигледно да наш селектор још увек лута, тражи најбоље решење у одбрани. Где је превише промаје. Можда је зато време за нови експеримет, на повратак са четворицом играча у задњој линији, где имамо младе и покретљиве играче. Зар Ераковић – Вељковић – Бабић – Павловић не заслужују прилику. Јасно је да имамо проблем на бековским позицијама. То се видело и против Мађара, који су тај проблем решили на време, уз један дуготрајан и стрпљив процес. И док друге репрезентације раде на дуге стазе, учећи се на својим и туђим грешкама, дотле овај тим Србије се стално враћа у „магарећу” клупу. Не прође готово ни једна утакмица а да наш голман не вади из мреже бар једну лопту...

Хвала Александру Митровићу на головима, на лепим потезима. Бодовима који су Србији доносили лепе тренутке радости. Али, колики кредит голгетер има код селектора? Хоће ли Стојковић оваквим ставом, да по сваку цену држи уморног нападача, сам себи потписати капитулацију. Зар прексиноћ није било логичније да уместо Влаховића, који је једини претио ривалу, селектор из игре изведе нападача Ал Хилала. Очигледно је да су и Митровић али и Сергеј Милинковић - Савић дошли у Пазову веома уморни. Нико не каже да немају жељу да помогну тиму, али, морао је Драган Стојковић да сагледа све добре али и лоше стране када је формулисао тим. Умор се осетио и код Душана Тадића, зар млади Иван Илић и Лазар Самарџић, без обзира на важност меча, не заслужују шансу? Можда је управо ова утакмица била добра прилика за то, јер како образложити Росијеву одлуку да против Србије изведе голобраде младиће попут Керкеза, Нађа, Салаија...

 До новембра, до краја квалификација, наше фудбалере, очекују нови испити. Први већ сутра са Литванијом у гостима, а у октобарским искушењима најпре одлазак у Будимпешту па следи братски дерби са Црном Гором код куће. На крају чекамо Бугарску. Пред данашњи пут у Каунас Душан Влаховић, који се очигледно ужелео репрезентативних обавеза каже да Србија мора како зна и уме да избори „визу” за Немачку.

– Нема предаје, иако смо неочекивано и рекао бих прелако испустили бодове, убеђен сам да смо и даље сложни. Верујем да ову прилику не смемо да испустимо и да нас неће пореметити овај пораз. Истина је да пораз још увек боли али победа у Каунусу би вратила осмех на нашим лицима, не крије нападач Јувентуса.

Већина постигнућа у животу долази лакше ако им приступите стретешки. Ретко успевају случајни приступи. Укупно гледано, још смо у игри, још имамо лепу шансу да одемо на шампионат Европе. Али, уколико одемо, а верујемо да хоћемо, јер нема нам друге, доста је било чекања, тај шампионат би био идеална прилика да се  окрене нови лист. Са неким новим снагама, које већ увелико куцају на врата главног тима. А они којима је до забаве и новца у богатој Саудијској Арабији, нека тамо и остану. Не што нам више не требају, већ због тога што је у фудбалу, ако хоћемо напред, дошло време за неке нове дечаке...

Петровић чека шансу

Ђорђе Петровић, некадашњи голман Чукаричког и америчког Њу Ингланда, недавно је постао најскупљи српски голман икада, када је прешао у редове лондонског Челсија. Вишемилионски уговор који су „плавци” дали америчком тиму (14 милиона евра) уопште није случајан јер је Петровић бриљирао прошле године. Ако се већ ради о скупоценом голману, зар такав голман о коме и селектор Драган Стојковић има веома лепо мишљење не заслужује да стане на гол Србије. Ко зна можда нам Петровић донесе срећу...