Угрожена су највећа језера на свету

Према новој студији, вода у многим највећим светским језерима нагло је опала у последњих 30 година, са кумулативним падом од око 21,5 гигатона годишње. Губитак воде у природним језерима може се „у великој мери приписати загревању климе”, рекао је тим научника који је објавио истраживање у часопису „Сциенце” које је анализирало сателитске податке са 1.980 језера и резервоара између 1992. и 2020. године.

Комбинација информација из различитих извора такође је омогућила научницима да утврде да ли је пад повезан са климатским факторима, као што су повећано испаравање и смањен ток реке, или други утицаји, укључујући преусмеравање воде за пољопривреду или градове.

Језера која нестају већ су изазвала глад и дислокацију и повећала потенцијал за међународне сукобе, укључујући Африку, где језеро Чад пресушује, и Јужну Америку, где је боливијско језеро Поопо, некада друго по величини у Боливији – нестало.

Нова студија је открила да је губитак воде из језера распрострањен у великим глобалним регионима, укључујући већи део унутрашње Азије и Блиског истока, североисточну Европу, као и Океанију, Северну и Јужну Америку и јужну Африку. Укупно 457 природних језера имало је значајне губитке воде од око 38 гигатона годишње, док су 234 језера показала повећање акумулације воде, а 360 – око трећине испитаних језера – није показало значајније промене.

Само око једне трећине укупног опадања акумулације воде у језерима која пресуше је надокнађена повећањем у другим језерима, а водна тела са порастом нивоа углавном су у удаљеним и ретко насељеним регионима. Ова повећања у складиштењу су узрокована углавном променама у количини падавина и отицања, закључује студија, преноси „Нова Македонија”.

Велики пад глобалне површинске воде има стварне последице по локално становништво у многим регионима света. Многе од ових локалних популација зависе од акумулације воде у језеру, било за водоснабдевање, риболов и снабдевање храном, хидроенергију, наводњавање, пловидбу, рекреацију…