Гасна веза Мокрин – Арад

Специјално за „Политику“

Никола Лакић

Темишвар – Гасни интерконектор Србија–Румунија, од Мокрина до Арада, имао би велики значај за регионалну енергетску безбедност. Република Српска се из транспортног система Србије снабдева природним гасом, тако да би и за њу ова интерконекција, такође, била од виталног значаја.

„Румунија је потенцијални регионални лидер у енергетском сектору који може да одговори као фактор стабилности у региону”, изјавио је недавно министар енергетике Румуније Себастијан Бурдужа.

Заправо, Румунија је једна од европских земаља која константно напредује у енергетској транзицији. На путу је да постане један од најзначајнијих произвођача природног гаса у Европи до 2027. године, нарочито због реализације грандиозног пројекта „Нептун дип” – експлоатације природног гаса из Црног мора.

Међутим, доступност нових количина природног гаса у региону условљена је изградњом гасних интерконектора. Отуда идеја о гасној интерконекцији Србија–Румунија, тачније од Мокрина до Арада.

Национални гасни транспортни системи Србије и Румуније тренутно нису повезани. Дужина гасовода којим би се две земље повезале је близу 100 километара, односно око 85,56 километара на територији Румуније, а на територији Србије 12,8 километара.

У једном стратешком документу, који је пре извесног времена објавио румунски „Трансгаз”, истиче се да су румунске власти заокупљене развојем партнерства са Србијом у погледу реализације овог гасног интерконектора који би ојачао енергетску безбедност у региону. Наводи се да би интерконектор требало да обезбеди везу између гасног коридора БРУА (Бугарска, Румунија, Мађарска и Аустрија) и технолошког чвора Мокрин у Србији. Документ укључује неколико корака које је „Трансгаз” већ спровео, као што су студија изводљивости, технички дизајн и спецификација. „Трансгаз” процењује да би тендерска процедура за извођење радова могла почети током 2026. године. Како се наводи, вредност пројекта је око 56 милиона евра, а завршетак се очекује 2028. године.

Гасни интерконектор је обухваћен и Планом развоја енергетске инфраструктуре Србије, чиме је такође потврђен стратешки значај овог пројекта. Министарство рударства и енергетике Србије објавило је 30. jуна ове године документ „Полазне основе Плана развоја енергетске инфраструктуре и мера енергетске ефикасности до 2028. са пројекцијама до 2030. године”, у којем је као један од приоритетних пројеката истакнут гасни интерконектор Србија–Румунија.

„Први корак у реализацији пројекта би било потписивање Меморандума о разумевању са румунском страном, којим би се прецизирали облици сарадње и даље активности. Српска стране је започела рад на изради планске документације. Планирани пречник гасовода је DN600, номиналног притиска 63 бара”, одговорила је ресорна министарка Дубравка Ђедовић на наше питање о конкретним корацима и техничком капацитету гасног интерконектора, нагласивши да „верује да су обе земље препознале овај моментум и да ће време испред нас показати оправданост инвестиција у енергетском сектору које ће повезати наше две земље”.

О предвиђеном року за завршетак пројекта, Огњен Бјелић, покрајински секретар за енергетику, грађевинарство и саобраћај Војводине (кроз коју би пролазио гасовод на територији Србије) каже да још није прецизно одређен.

„Првобитно је био 2022. године у складу са Планом развоја транспортног гасоводног система за период 2020–2029. године, који је израдило предузеће за транспорт природног гаса ’Транспортгас Србија ДОО’ Нови Сад, али је рок изградње померен на 2025. годину у складу са новим планом развоја тог предузећа за период 2022–2031. године (на који Агенција за енергетику још није дала сагласност), односно на 2026. годину у складу са документом Министарства рударства и енергетике Републике Србије ’Полазне основе Плана развоја енергетске инфраструктуре и мера енергетске ефикасности до 2028. са пројекцијама до 2030. године’”, истакао је Бјелић.

Иако се на хоризонту још не назиру коначни датуми, извесно је да би се изградњом гасног интерконектора Мокрин–Арад створили за обе земље додатни капацитети снабдевања природним гасом. Он би свакако омогућио више извора снабдевања природним гасом (диверсификацију снабдевања), што аутоматски утиче на већу сигурност снабдевања. Тиме се обезбеђује несметана потрошња природног гаса за привреду и грађанство обе земље, посебно за оне потрошаче за које не сме доћи до смањења или прекидања испоруке гаса. У исто време, новим регионалним повезивањем се стварају предуслови да цена гаса буде повољнија за привреду и становништво наших земаља.

Србија и Румунија су земље које имају традиционално добре и пријатељске односе, што је добра основа за интензивирање билатералне сарадње у области енергетике, као и потенцијалне заједничке пројекте који могу да донесу значајне користи за обе стране. Две земље су и пример добрих суседа и држава које су заједно реализовале велике, заједничке, међудржавне и регионалне пројекте. Један од највећих енергетских капацитета у нашем региону је хидроцентрала „Ђердап 1”. Хидроцентрале су данас највећи произвођач енергије у Румунији и Србији.