Усвајање програма адаптације на климатске промене до краја године

У борби против климатских промена, које узимају велики данак, нарочито у пољопривреди, Србија је према оцени професорке са Пољопривредног факултета у Београду Зорице Ранковић Васић урадила доста, а ради се и национални програм адаптације на измењене климатске услове, који би требало да се усвоји до краја ове године. „ Мере борбе спроводе се на на националном, локалном и нивоу фарми, односно газдинстава”, рекла је она за Танјуг и навела да је као прва и основна ствар, пре две године донет Закон о климатским променама. „Направљена је радна група Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде за климатске промене која је изузетно активна, а ово министарство је са Министарством заштите животне средине окупило експерте из различитих области, где смо и ми са Пољопривредног факултета. Они ће бити обједињени у национални програм адаптације”, рекла је Басићева за Танјуг.

Урађен је и дигитални атлас климе Србије, као онлајн платформа са јавно доступним метеоролошким и геопросторним подацима, где пољопривредни произвођачи као и инжењери саветодавних стручних служби могу да преузму податке за своје место, свој воћњак, виноград. „ Могу да преузму и готове креиране индексе и да то примене на своју производњу, односно да одреде да ли се може обављати одређена врста производње или не може, што је нарочито важно код вишегодишњих засада. Јер, када се подиже вишегодишњи засад, очекује се да он даје плодове двоцифрен број година, па су сви припремни послови који се тичу анализе метеоролошких података, а сада су први пут јавно доступни, од изузетне важности за наше пољопривредне произвођаче”, истакла је професорка.

Додала је да се доста улаже и у едукације свих укључених у пољопривредну производњу. Она сматра да је основ свих мера адаптације рејонизација како би се знало где постоје оптимални услови да се нешто гаји, а у Србији су урађене две рејонизације и то виноградарска и воћарска рејонизација.

Виноградарска рејонизација, као важан документ рађен на основу метеоролошких показатеља је завршена још пре осам година, а анализе су показале да је већ неопходно да се документ осавремени, односно да се уради нова анализа због тога што су се у међувремену топлотни услови у земљи променили.

Ради се и на едукацији свих укључених у пољопривредну производњу, а колико су климатске промене постале важне показује и чињеница да је од ове школске године на листу изборних предмета у средњим пољопривредним и средњим стручним школама из подручја рада у пољопривреди стављен предмет Климатске промене у пољопривреди. „Наставни материјал за ученике и професоре је у завршној фази, а већ су у средњој пољопривредној школи у Пожаревцу одржане прве едукације за професоре из различитих школа који ће предавати овај предмет.

На едукацији су били професори из Зрењанина, Сомбора, Краљева, Крушевца, Сурдулице, Александровца, Пожеге”, казала је професорка Васић.