Балкон чека олимпијске медаље из Париза

Ерупција задовољства коју смо пре неколико дана видели на балкону Скупштине града говори да је спорт за нас нешто посебно. Баш као што је том приликом и рекао Новак Ђоковић, перјаница српског спорта: „На свету ниједна нација нема спортски дух који ми имамо.”

Таленат за игру, за надмудривање, љубав према спорту, занос због успеха наших спортиста… Делује као да смо ту без премца, или макар у врху. Ту емоцију тешко је измерити и упоредити са оним што се виђа у неким другим државама. Немци су кошаркашко злато из Маниле прославили на свој начин: пар хиљада људи у Франкфурту поздравило је шампионе, испред зграде генералног спонзора њихове репрезентације (ИНГ). Њихови играчи су, слично глумачким звездама на црвеном тепиху, давали аутограме окупљеним грађанима. Немци немају балкон.

Да ли је уопште могуће одредити која земља има основа да себе назива земљом спорта? То за себе вероватно каже и Норвешка, која је на Зимским олимпијским играма лане у Пекингу све остале оставила далеко иза себе. Освојила је 37 медаља (16 златних). Србија ниједну. Свака част зимским спортовима, али Летње игре су највећи догађај на планети и најбоља прилика за промоцију спорта једне земље.

Резултати из ове године, а поготово из последњих неколико недеља, дају наду да ће Србија следећег лета у Паризу стићи до двоцифреног броја одличја. Најбољи на свету су атлетичарка Ивана Вулета и тенисер Новак Ђоковић, баскеташи су пети пут узастопце шампиони Европе, кошаркаши други на свету, одбојкашице друге у Европи…

Српски спортисти су пре две године у Токију први пут на једним Олимпијским играма нанизали три златна одличја, а ако се гледа цела историја нашег олимпизма (коју је започела Србија у Стокхолму 1912, па наставила Југославија), био је то један од најбољих резултата. Само се једном догодило да имамо више злата (седам), у Лос Анђелесу 1984, мада је тај скок у доброј мери био последица бојкота, јер нису учествовали Совјетски Савез и још 13 земаља Источног блока. По три најсјајније медаље освојене су и у Мексико Ситију 1968. и Сеулу 1988.

За најуспешније игре у историји српског олимпизма побринули су се такмичари у седам спортова. Србија је завршила на 28. месту у укупном поретку међу 206 земаља и територија, што је њен најбољи пласман. То је и најбољи учинак наших спортиста од распада СФР Југославије, која је у Сеулу 1988. освојила 12 одличја (три златна, четири сребрна, пет бронзаних) и завршила на 16. позицији у укупном поретку. Треба знати и то да је у време Сеула мапа света и Олимпијских игара изгледала сасвим другачије: на Играма је било 8.400 спортиста из 159 држава, а пре две године 11.100 из 206 (земаља-територија).

Од земаља у региону (бивша СФРЈ и државе у окружењу), Мађарска је без премца. У Токију су са 20 медаља (шест златних) заузели 15. место, затим следе Хрватска (26. место; три златне, три сребрне, две бронзане), Србија (28; 3, 1, 5), Бугарска (30; 3, 1, 2), Словенија (31; 3, 1, 1), Грчка (36; 2, 1, 1), Румунија (46; 1, 3, 0) и Северна Македонија (77; 0, 1, 0).

Хрвати – с којима волимо да се поредимо – од Пекинга 2008. увек су били испред нас, али наши олимпијци стално напредују, па су у Токију освојили једно одличје више од суседа. Хрватска је у светском врху када се гледа однос популације и броја медаља (једна на пола милиона становника). Словенија је још и боља: једна медаља на 425.000, а и Србија према том параметру добро стоји – једна медаља на 750.000 житеља. Американци, који су завршили на првом месту у коначном поретку (113 медаља, 39 златних), имају медаљу на три милиона становника. Другопласирана је Кина са 89 медаља, од којих 38 златних, односно једно олимпијско одличје на 16 милиона становника.

Овогодишњи успеси наших спортиста су основ за оправдана надања да ћемо наредног лета у Паризу пожњети двоцифрен број одличја.

– Као актуелна светска и европска првакиња и прва на светској ранг-листи, после бронзе у Рију 2016. године, желим да каријеру завршим са златом око врата управо у Паризу – огласила се недавно светска првакиња у скоку удаљ Ивана Вулета.

Од српских спортиста олимпијску визу за сада има 29 чланова у седам спортова. У атлетици – Ангелина Топић, Ивана Вулета и Милица Гардашевић, у боксу – Вахид Абасов и Наталија Шадрина; у кајаку – мушки и женски четворосед (укупно осам такмичара); у веслању – Јована Арсић; у пливању – Андреј Барна; у стрељаштву – Дамир Микец и Зорана Аруновић. Хрватска за сада има 17 учесника у шест спортова, а Словенија осам у пет.

– Резултати говоре сами за себе. Имамо два критеријума за одређивање успеха: број медаља и број финала, односно пласмана у топ 10. У Токију је освојено више медаља него у Рију 2016. (осам), а имали смо 13 топ 10 пласмана, два више него у Рију и Лондону 2012. Чињеница да смо имали мањи број квалификованих спортиста него у Рију и Лондону говори да је потребно да се направе корекције у функционисању спортских програма – изјавио је после Токија председник Олимпијског комитета Србије (ОКС) Божидар Маљковић.

Један од темеља олимпијског раста Србије јесте категоризација спортова ОКС, уведена пре једанаест година. На основу ње се финансирају програми спортиста, сходно њиховим резултатима и потенцијалу. Тим програмом „покривено” је више од 120 спортиста.

Према сајтовима који се баве спортском статистиком и предвиђањем, српски спортисти ће у Паризу бити бољи него у Токију. Сајт „Тоталолимпикс”, који поредак прави искључиво на основу медаља са светских шампионата (рачуна само последње првенство у сваком спорту), Србију види као најуспешнију земљу из нашег региона, на високом 18. месту, са осам медаља: пет златних (рвачи Зураб Датунашвили и Мате Немеш, атлетичарка Ивана Вулета, одбојкашице, 3х3 баскет), две сребрне (стрелац Дамир Микец, кошаркаши) и једну бронзану (рвач Стеван Мићић). Овај сајт Словенију види на 52. позицији са пет (1, 3, 1) а Хрватску на 54. са шест (1, 1, 4). Наведеном анализом није предвиђен тенис (јер се у овом спорту не одржава светско првенство) а ми ту имамо Новака Ђоковића.

Нилсенов „Грејсноут виртуелни поредак освајача медаља”, који се освежава једном месечно, заснива се на најзначајнијим међународним такмичења на континенталном и светском нивоу. Као и „Тоталолимпикс”, на првом месту види САД, а на другом Кину. Србија на овој листи дели 17. позицију са Новим Зеландом (имају по 10 медаља – 5, 2, 3) и друга је најуспешнија држава на Балкану, после Турске (17 медаља – 6, 6, 5).

Мање спортова – више медаља

Србија је у Токију имала најмање спортиста (87) и највише медаља (девет) откако се раздвојила од Црне Горе. У Пекингу 2008. учествовала је са 92 спортисте у 11 спортова, освојила три медаље (једну сребрну, две бронзане) и заузела 64. место; у Лондону 2012 – 115 спортиста у 15 спортова, четири медаље (1, 1, 2), 42. место, у Рију 2016 – 103 спортисте у 14 спортова, осам медаља (2, 4, 2), 32. место, у Токију 2020 (Игре због вируса корона одржане 2021) – 87 спортиста у 15 спортова, девет медаља (3, 1, 5), 28. место.