Пандемија прошла, вирус остао

Док ових дана готово сви медији преносе вест да се повећава број оболелих од вируса корона и то поткрепљују подацима да је међу седам хиљада тестираних откривено чак 1.500 заражених, епидемиолози и медицинари других специјалности нису изненађени. Објашњавају да је вирус својевремено стигао у све крајеве света, па и код нас – и ту и остао, а онда почео да се мења и кроз нове сојеве прилагођава условима да би опстао. Зато не чуди, рецимо, да је још прошле недеље руководство Института за онкологију и радиологију Србије поново забранило посете пацијентима који се лече у тој установи, баш због пораста броја оболелих од вируса корона.

С разлогом – јер су у здравственим установама у којима грађани могу да се тестирају све веће гужве. Уосталом и службеници Светске здравствене организације пре неколико месеци упозорили су да би се ваљало припремати за нове таласе оболевања. Пре свега зато што је борба са вирусима увек врло тешка и да увек прети опасност од неког новог соја патогена са смртоносним потенцијалом, упозорио је на недавном годишњем заседању Светске здравствене организације њен генерални директор Тедрос Аданом Гебрејесус, говорећи о глобалним здравственим изазовима, што подразумева и будуће могуће пандемије.

Иако многи настоје да потисну сећање на ковид 19, чињеница је да је за три године у Србији вирус потврђен код 2,5 милиона људи. И даље он представља претњу за здравље, посебно старијих од 65 година и хроничне болеснике, јер по неким статистикама и после укидања пандемије, од пет до десет људи сваког дана је губило живот због короне међу неколико стотина оболелих. Кад већ помињемо статистику, подсећања ради, за три године од када је у Србији регистрован први случај оболевања од ковида 19 до пре неколико месеци овај вирус званично је откривен код око 2,5 милиона људи, док је живот због короне изгубило 17.855 људи.

Докторка Снежана Јовановић из лабораторије „Ватрено око” потврдила је за РТС да је од укупног броја тестираних око 20 одсто позитивних узорака, и зато очекује да ће се Радна група за ковид 19 састати у току следеће недеље. Оно што људи у принципу могу да предузму јесте да носе маске, а ПЦР тест је неопходан за све који морају да буду примљени на болничко лечење.

Јовановићева наводи да у свету, па и околним земљама, циркулише подваријанта која је названа „ерис”, која се лакше и брже преноси и већ је регистрована и у нашој земљи. Забележена је у преко 57 земаља и у Србији, тако да лекари очекују незнатно повећање броја тестираних, али и позитивних резултата, истиче докторка и додаје да се верује и да код нас циркулише и подваријанта „пирола”, иако није још откривена.

Др Снежана Јовановић умирује оне које статистика увек преплаши да разлога за забринутост онако као што је некада било сигурно нема. Доста људи је прележало ковид 19, стекло неки имунитет, велики број људи је вакцинисан, а она очекује ускоро нове бустер вакцине, које ће побољшати заштиту чак и од ових нових сојева вируса.

У лабораторије на тестирање лекари за сада шаљу углавном пацијенте који имају симптоме акутне респираторне инфекције. Тамо им буде урађен антигенски тест, а с обзиром на инфекцију која их мучи, онда се примени и ПЦР.

Тестирање може да се уради у домовима здравља, а Јовановићева наводи да сваки дом здравља има издвојену јединицу или један део за пацијенте који имају симптоме акутне респираторне инфекције.

– Тај део може бити издвојен, у том делу могу да раде запослени који су само за то или да при преласку из једног у други део или јединице дома здравља, наравно, носе личну заштитну опрему. И наравно да постоје поједина одељења на клиникама која су опредељена за лечење пацијената који су оболели од ковида 19. Код нас је то и Клиника за инфективне и тропске болести и јединице интензивног лечења на Клиници за пулмологију – додала је докторка Јовановић.

У болници има оболелих од ковида 19, углавном су то старије особе, а нема пацијената на респираторима. Они који примете неку промену здравственог стања, требало би да се обрате свом изабраном лекару, као и ако имају повишену температуру, кијају, боли их грло, малаксали су, боли их глава.

Не звучи оптимистично, али је стручно мишљење и изрекао га је епидемиолог Зоран Радовановић у разговору за Н1 рекавши да људи морају да се навикну на живот са короном. Истакао је да су најгори таласи прошли, али да ћемо и убудуће имати повремене епидемијске таласе.

Према његовим речима, корона је ту већ четири године и биће не четрдесет, већ још четиристо година.

– Оно што је важно јесте да су ти најгори таласи прошли и сада ћемо имати повремене епидемијске таласе. Биће та болест присутна током целе године, а у хладним месецима ће бити више. Једина ствар је да направимо неку стратегију и да се према томе на адекватан начин понашамо – рекао је Радовановић и објаснио да су ови бројеви које добијамо „само мала фракција стварно оболелих, а неупоредиво мања у односу на стваран број заражених, јер клиничка слика више није таква да људи морају да иду код доктора”.

– Оно што је битно уколико човек има било коју респираторну инфекцију је да остане код куће и због себе, али и због других, и то важи и за ковид 19 – истакао је епидемиолог и навео да су нови сојеви короне заправо „потомство варијанте ’омикрон’”.

– Сви су они слични и изазивају практично исту клиничку слику, али битно је да је она блажа од оних који су изазивали претходни сојеви. Варијанта „омикрон” и њено потомство доводе до много блаже слике, то је једна страна медаље, а друга је да смо ми као популација много отпорнији – напоменуо је искусни епидемиолог.

Споменуо је и процену стручњака „да ће свако од нас једном у две године имати ковид 19, што значи „да они који су немарнији једном у шест месеци, а они који се више пазе, имаће једном у осам година”.

Радовановић сматра да људи који су здравствено осетљиви и са хроничним болестима, труднице или много старије особе, спадају у осетљиве категорије које треба и даље да буду вакцинисане.

Говорећи о поновним мерама заштите и ношењу заштитних маски, Радовановић истиче да на то утичу социолошки и културолошки чиниоци.

– Сада у Србији када бисмо то покушали да наметнемо наишло би на велики отпор, тако да треба оставити људима да према сопственој процени донесу одлуку, оно што је важно јесте да треба да буду информисани – закључио је епидемиолог.