У Србији најприметнији раст радника на онлајн платформама

Број радника на онлајн платформи у константном је порасту, како у Србији, тако и у земљама региона. У односу на остале државе из окружења Србија је управо та која предњачи. То показују резултати мерења „Гигметра”, инструмента који је развио тим Центра за истраживање јавних политика захваљујући чијим алатима је могуће осликати карактеристике онлајн радне снаге и измерити платформску економију у Србији и још неколико земаља окружења.

После Србије, по укупном броју платформских радника следи Румунија, а потом и Северна Македонија, Албанија, Бугарска, Босна и Херцеговина, Мађарска, на крају и Хрватска и Црна Гора. Ипак, нешто индикативнији показатељ, како је објаснио Љубивоје Радоњић, из центра, може бити популација гиг-радника на 100.000 становника у свим земљама.

– Ту већ видимо другачију расподелу и у том контексту Северна Македонија има највећи број фриленсера на 100.000 становника, и потом се смењују Србија, Албанија и Црна Гора. Што се тиче структуре радне снаге по професијама, највећи део гиг-радника је у области креативних услуга и мултимедија – навео је Радоњић.

Када се посматра полна структура платформског рада, доминантан је удео мушкараца у свим земљама региона, па и у Србији.

– У БиХ је највећи удео мушкараца у гиг-популацији радне снаге, док је занимљиво да Албанија ипак стоји најбоље када је реч о уделу жена у гиг-популацији. У Србији на десет радника на платформи долази шест до седам мушкараца, у односу на жене – подсетио је он.

У просеку мушкарци остварују боље цене рада, послујући на платформи. Последња анализа из фебруара 2023. за Србију показује да је у протекле две године дошло до тога да сада по радном сату гиг-раднице у просеку остварују 86,6 одсто цене рада коју на истим платформама добија јачи пол, показала је анализа „Гигметра”.

– Мушкарци су дакле у позицији да остваре више цене рада за своје услуге на платформи, па у том контексту имају и веће приходе. Најновије мерење показује да је удео жена у укупно оствареним приходима тек 25,6 одсто. Такав тренд је присутан и код нас и у региону – додао је Радоњић.

Када се посматрају професије, највећи диспаритет између мушкараца и жена у Србији је у области развоја софтвера и технологија. Јер, мушкарци су многоструко заступљенији, са 86,8 одсто.

С друге стране, жене су боље плаћене у две врсте професија – областима креативних услуга и мултимедија, као и у административним услугама и уносу података.