Финале лепих сећања

Данас, у 10 часова по нашем времену, Новак Ђоковић (трећи на светској листи) и Француз Жо Вилфрид Цонга (20) играју као први и други носилац за трофеј у дворани у Бангкоку. Меч привлачи посебну пажњу љубитеља тениса и буди лепа сећања нашем најбољем играчу зато што су се њих двојица једини пут састали у финалу Међународног првенства Аустралије, почетком године, и сада је то, како се каже, реприза.

У Мелбурну је Швајцарац Роже Федерер избачен из борбе за титулу, што се ретко дешавало у доскорашњој ери неупоредивог тениског аса. Учинио је то Ђоковић, у полуфиналу, с 3:0 у сетовима. Цонга је савладао тада његовог првог пратиоца Шпанца Рафаела Надала такође без изгубљеног сета.

У рингу с противником који неодољиво подсећа на великана бокса Мохамеда Алија наш тенисер је победио с 4:6, 6:4, 6:3, 7:6 (7:2) и то му је за сада највреднији успех. Француз у наставку сезоне није постигао ништа значајно, као, уосталом, и пре тога, али је и њему данашњи дуел финале лепих сећања. Ипак, његова каријера уместо на Алијеву личи на каријеру кипарског тенисера Маркоса Багдатиса, који је такође био сензационални финалиста у Аустралији претпрошле године када је поражен против Федерера.

Међутим, Кипранин, сада 42. на светској листи, један је међу око 150 играча који су били у такозваном топ 10 од када се бодови обрачунавају компјутерски (1973), али и један од мало играча који су прво доспели ту па тек после освојили првенац на турнирима АТП (десто место поткрај 2006, а титула у Загребу почетком 2007). Цонга нити је био међу десет првопласираних (најбоље 11. место средином ове године), нити има трофеј, а у Бангкоку је финалиста тек други пут. Руку на срце, због повреде уочи „Ролан Гароса” није играо три месеца, а вратио се на недавном Међународном првенству САД (треће коло).

На турниру, за сада, делује као онда у Мелбурну. Иако се у другом колу (на почетку као и Ђоковић био слободан) намучио с Чехом Лукашом Длоухијем са 7:6 (11:9), 3:6, 7:6 (7:1), потом се против најбољег аустријског тенисера Јиргена Мелцера (6:3, 6:2) и земљака Гаела Монфиса у полуфиналу (6:0, 6:3) понео као борац тајландског бокса. Уосталом, домаћин му је у сврху рекламирања турнира навукао рукавице, обукао шортс и бацио га међу конопце да, иако Али то није радио, удара и ногама.

Ђоковић је и у њиховом другом дуелу фаворит, али пита се и Цонга. Да би освојио титулу на турниру који ја тактички одабрао за прекидање поста уочи завршнице сезоне (после три вредна трофеја без тријумфа од маја), гард нашег тенисера непрестано мора да буде опрезан. И да отвори четворе очи од почетка, јер је у полуфиналу Чех Томаш Бердих (27. место, трећи носилац) користио његову поспаност у првом сету – 7:5, 6:1.

– Чини ми се као да сам се пробудио тек у другом сету. У првом сам био, искрено речено, као у полусну. Ипак, тргао сам се на време и одиграо врло добро захваљујући и томе што је Бердих изузетно лоше сервирао – објаснио је Ђоковић, који је меч преломио гемом на сервис Чеха за вођство са 6:5. – Знам да Цонга жели освету, али ћу се потрудити да је не оствари.

Утисак његовог противника који се с Монфисом састао први пут, као уосталом и наш тенисер с Бердихом, био је следећи:

– Одиграо сам невероватно добро. Истина, нисам се добро кретао, али сам ударао лоптицу изузетно снажно.

После убедљиве победе рекао је да је велики оптимиста.

– Околности су друкчије него у Мелбурну. Постоји велика шанса да се реванширам Ђоковићу – уверен је Цонга.

Публика од победника може да очекује наклон са спојеним длановима. Тако, у обичају будизма, већинске религије на Тајланду, обојица одају захвалност гледалишту.