Уторак, 07.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Србији Европско првенство за рукометаше 2012.

Србији Европско првенство за рукометаше 2012.
Пре 35 година у „Пиониру”: рукометашице Југославије, победнице Светског првенства 1973. (Фотодокументација „Политике”)

Србија ће бити домаћин Десетог европског првенства за рукометаше 2012. године! На Деветом конгресу Европске рукометне федерације у Бечу после тајног гласања кандидатура Рукометног савеза Србије је у другом кругу добила подршку делегата 26 земаља и тако победила Француску која је добила 22 гласа.

У првом кругу ниједан од кандидата за организацију шампионата Старог континента за рукометаше – Немачка, Француска и Србија није добио просту већину гласова. Немци, домаћини прошлогодишњег Светског првенства за рукометаше добили су свега пет гласова, Французи 20, а ми 22. Према правилима две првопласиране екипе прошле су у други круг у којем је Србија однела победу над Французима.

У тренутку када су саопштени резултати гласања сви из делегације наше земље предвођене министром за омладину и спорт Снежаном Самарџић-Марковић поскакали су са својих столица прослављајући победу. Генерални секретар Рукометног савеза Србије Божидар Ђурковић који је само дан раније изабран у Надзорни одбор ЕХФ и који нам је пренео делић атмосфере из Беча, није крио огромно усхићење:

– Када смо пре око годину и по дана одлучили да уђемо у трку за домаћина европског првенства знали смо да нас очекује изузетно тежак посао. Међутим, од самог старта смо знали шта хоћемо и један по један задатак смо обављали на најбољи начин. Оптимизам да нам се повећавао из дана у дан, а додатно самопоуздање улио нам је изванредан извештај председника Такмичарске комисије ЕХФ Холанђанина Јана Тујика после инспекције средином априла. Тада смо кренули у још одлучнију дипломатску офанзиву која је на крају уродила плодом.

Наша земља ће трећи пут бити домаћин једног великог такмичења, а први пут у конкуренцији рукометаша и први пут као Србија. После готово четири деценије и Петог светског првенства за рукометашице 1973. (тадашња Југославија освојила злато) добили смо прилику да угостимо рукометну елиту, а пре овог такмичења били смо домаћини и Првог светског првенства за рукометашице 1957 (освојена бронза).

По Ђурковићевим речима победи у трци за домаћина Европског првенства за рукометаше доста је допринела и одлука да на сам дан гласања повучемо кандидатуру за организацију шампионата за рукометашице исте године за који су поред наше земље конкурисали Француска, Украјина и Холандија:

– Из тактичких разлога повукли смо се из трке за првенство рукометашица и сигуран сам, иако је гласање било тајно, да смо на тај начин добили још два гласа – од Холандије и Украјине. Такође на самом представљању кандидатуре председник РСС Велимир Марјановић је обелоданио да ће наша земља свим учесницима првенства у Србији сносити трошкове за 25-члану делегацију, што је за четири места више од онога што је обавеза организатора. Све то у комбинацији с снажном вишемесечном дипломатском офанзивом и јаким ветром у леђа који смо добили од државе допринели смо овом великом спортско-дипломатском успеху.

После вишегодишње стагнације наш рукомет је на добром путу да се потпуно реафирмише, а организација Европског шампионата је одлична прилика да се вратимо вратимо у врх светског рукомета. Баш 2012. стасаће генерација рођена 1986. која је предвођена Шешумом, Ненадићем, Марковићем и осталим 2004. у Београду постала европски кадетски рукометни првак, а годину дана касније у Катару и светски шампион.

По Ђурковићевим речима победа у трци за домаћина Европског првенства 2012. је круна изузетно успешне године српског рукомета:

– Ове године смо освојили сребро на светском првенству закадеткиње, две медаље у рукомету на песку, пласирали смо се на Светско првенство за рукометаше у Хрватској, на Европско првенство за рукометашице у Македонији, Звезда се изборила за место у Лиги шампиона... Сви ови успеси показују да српски рукомет диже главу, а то су препознали и у Европи и одали нам признање гласајући за нашу кандидатуру.

Европско првенство за рукометаше одржаће се почетком 2012. Играће се у четири града и пет дворана – Нишу (Чаир), Вршцу (Миленијум), Новом Саду (Спенс) и Београду (Пионир и Арена).

Иначе, домаћин Европског првенства за рукометашице 2012. биће Холандија која је добила више гласова од Француске и Украјине.

Н. Бојичић

-----------------------------------------------------------

Спречен пријем Косова у пуноправно чланство у ЕХФ

Министар омладине и спорта Снежана Самарџић-Марковић изјавила је у Бечу поводом добијања организације мушког Европског рукометног првенства да је то огроман корак за Србију у циљу промовисања рукомета и афирмације земље. „Велико ми је задовољство што сам имала прилику да подржим тим наше рукометне федерације, и што смо успели да освојимо домаћинство мушког сениорског првенства Европе за 2012. Веома смо поносна на ову победу, јер је остварена тимским радом. То је огроман корак за Србију и за овај спорт “, истакла је министар омладине и спорта.

Самарџић Марковић је додала да је на Конгресу ЕХФ у Бечу спречен пријем такозване државе Косова. „Поред подршке коју смо дали нашем домаћинству ЕП 2012, успешно смо спречили пријем федерације такозване државе Косова у ЕХФ. Успели смо да то одложимо до даљњег”.

Косово је од 2004. придружени члан ЕХФ, а јуче је требало да се гласа да ли ће постати пуноправан члан ове спортске организације. Међутим, Конгрес je решавање овог питање пребацио на Извршни комитет ЕХФ.

-----------------------------------------------------------

Домаћини европских првенства

Рукометаши

1994.

Португалија

1996.

Шпанија

1998.

Италија

2000.

Хрватска

2002

Шведска

2004.

Словенија

2006.

Швајцарска

2008.

Норвешка

2010.

Аустрија

2012.

Србија

Рукометашице

1994.

Немачка

1996.

Данска

1998.

Холандија

2000.

Румунија

2002.

Данска

2004.

Мађарска

2006.

Шведска

2008.

Македонија

2010.

Данска и Норвешка

2012.

Холандија

Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.