Велики подстрек за српски рукомет

Рукометни савез Србије је остварио потпуни спортско-дипломатски успех на конгресу Европске рукометне федерације (ЕХФ). Поред тога што је спречен улазак Косова у пуноправно чланство ЕХФ (од 2004. има статус придруженог члана) извојевана је победа у трци за домаћина Европског првенства за рукометаше.

Тако је после готово четири деценије и Петог светског првенства за рукометашице 1973. наша земља добила прилику да угости рукометну елиту која ће се почетком 2012. борити за титулу десетог шампиона Старог континента.

Изванредна вест из Беча, где је кандидатура Србије добила подршку 26 делегата и тако у другом кругу гласања победила Француску (22 гласа), никога није оставила равнодушним.

– Осећам невероватно задовољство што смо добили организацију овако великог такмичења. Због разних афера из прошлости били смо у страху шта о нама мисле у Европи. Међутим, оваква одлука делегата на конгресу је показала да смо у последње две године знатно подигли свој рејтинг и због тога осећам огромно олакшање – била је прва реакција селектора рукометаша Србије Јовице Цветковића поводом исхода гласања за домаћина ЕП 2012.

Први стратег националног тима сматра да би све позитивне ствари које се дешавају у српском рукомету у последње време требало да представљају снажан подстрек да се још одлучније крене ка потпуној консолидацији овог спорта.

– Пре две године српски рукомет је био на корак од гашења. Успели смо да подигнемо главу а са добијањем организације ЕП дошли смо у прилику да га потпуно вратимо на место где је некада и био. За то је неопходно да престану сва трвења међу рукометним посленицима у земљи и да коначно сви, удруженим снагама, кренемо ка једном циљу – каже Цветковић и додаје. – Створена је позитивна атмосфера, рукомет дефинитивно више није на маргини, и то морамо да искористимо пре свега за подизање нивоа изузетно слабе домаће лиге која је најбоље огледало сваког спорта.

Цветковић уговор са Савезом има закључно са Олимпијским играма у Лондону 2012, које се одржавају седам месеци после Европског првенства у нашој земљи. Та година би управо требало да представља круну његовог рада.

– Када сам преузео националну селекцију свесно сам ушао у ризик, позвавши много младих играча, јер сам хтео да створим екипу за будућност. После неуспеха у квалификацијама за Европско првенство у Норвешкој, направили смо корак напред пласманом на Светско првенство у Хрватској наредне године. До ЕП 2012. очекују нас три велика такмичења и искрено се надам да ћемо наставити да идемо узлазном линијом. Иако је у спорту тешко било шта предвидети, до шампионата у Србији и Игара у Лондону требало би већ увелико да имамо тим за велика дела, будући да ће већина играча из ове екипе тада. бити у зрелим играчким годинама. Најбитније је да смо успели да вратимо култ репрезентацији који, када сам преузео екипу, уопште није постојао – закључио је Цветковић.

По мишљењу Бранислава Покрајаца, који је био на клупи нашег националног тима када је освојена последња медаља – „бронза” 2001. на Светском првенству, наш Савез је организацијом ЕП 2012. добио дивну прилику да подигне српски рукомет на много виши ниво.

– Оваква шанса се не добија често и због тога морамо да је искористимо на најбољи начин. Савез је учинио огроман напор да би добио организацију овако великог такмичења и због тога је неопходно да учини и велики напор да се и у резултатском смислу вратимо на место које прижељкују сви љубитељи овог спорта. На пољу организације самог такмичења имаће велику подршку државе, као што је уосталом имао и при подношењу кандидатуре, али је питање успеха на самом терену искључиво ствар Савеза. До 2012. има довољно времена да се направи тим који ће имати снаге да оствари добар резултат на домаћем терену, који је предност али у исто време и велики притисак. Међутим, до тада има три велика такмичења и треба помно пратити у ком смеру иде наша репрезентација – сматра Покрајац.

Један од играча који би до 2012. требало да преузме диригентску палицу у репрезентацији је Жарко Шешум (22). Капитен чувене кадетске репрезентације која је 2004. постала европски првак у Београду, а годину дана касније светски шампион у Катару, када је проглашен за најбољег светског играча, истакао да га је одлука из Беча пријатно изненадила.

– Искрен да будем, нисам веровао да ћемо добити организацију ЕП јер смо за противнике имали Француску и Немачку. Ово је велика ствар за српски рукомет и узбуђен сам при самој помисли да ћемо играти једно велико такмичење пред нашим навијачима и то баш у тренутку када ће већина играча из ове репрезентације бити такорећи у најбољим играчким годинама. Међутим, до шампионата у Србији има још много времена. Ова репрезентација је и до сада ишла корак по корак, а тако ће и остати. Битно је да до 2012. не пропустимо ниједно велико такмичење и да на њима стално подижемо ниво игре и прикупљамо искуство. Уколико будемо напредовали досадашњим темпом, нема сумње да ћемо кад-тад доћи у прилику да се боримо за неку од медаља. Када ће се то десити не може се предвидети али би заиста било феноменално да се баш у Србији 2012. покажемо у најбољем светлу – нада се Шешум, ведета мађарског Фотекса.

Н. Бојичић

-----------------------------------------------------------

Домаћини европских првенства

Рукометаши
1994. Португалија
1996 . Шпанија
1998 . Италија
2000 . Хрватска
2002 . Шведска
2004. Словенија
2006. Швајцарска
2008. Норвешка
2010. Аустрија
2012. Србија

Рукометашице
1994. Немачка
1996. Данска
1998. Холандија
2000. Румунија
2002. Данска
2004. Мађарска
2006. Шведска
2008. Македонија
2010. Данска и Норвешка

2012. Холандија