Мићовић: Потрошња дизела у Србији у паду

Информације да је Русија привремено ограничила извоз бензина и дизела како би се стабилизовале цене горива, и Међународне агенције за енергију да би могло да дође до озбиљне „дизелске кризе” јер нема више толико рафинерија као пре пандемије ковида које би производиле довољне количине овог горива, отвориле су питање чему да се надају возачи у нашој земљи. Евродизела за сада има довољно и цена му је врло висока. Србија је у врху лествице земаља по цени овог горива, одмах иза Албаније и Грчке.

Упитан да ли очекује било какве поремећаје на домаћем тржишту изазване дешавањима у Европи будући да и ми извесне количине увозимо, Томислав Мићовић, генерални секретар Удружења нафтних компанија Србије одговорио је да се неретко у читавом ланцу од прераде нафте, преко рафинеријске продаје, велепродаје и малопродаје деривата дешавају поремећаји. У зависности од дужине трајања испада, залихе у овом ланцу су довољне да премосте период до нормализације, а увек постоји и опција снабдевања из алтернативних извора, коришћењем других праваца допремања и видова транспорта. Већи проблеми настају када се у исто време догоде велики поремећаји који се не могу брзо превазићи.

– На тржишту Србије и окружењу претходних година прошли смо кроз виша таквих периода, али бензинске станице, мада на граници снабдевености, ни у једном тренутку нису остајале без горива. Дизел покреће економију, транспорт робе, грађевинске и разне друге радне машине, пољопривредну механизацију, па и војна техника троши далеко више овог горива него многи аутомобили. Количина дизела која се добије прерадом сирове нафте зависи и од количине млазног горива које се производи у истој рафинерији, тако да потрошња и једног и другог у збиру утиче на евентуални дефицит ових такозваних „средњих дестилата” – рекао је Мићовић.

Не треба заборавити да се највеће стратешке резерве у већини земаља формирају у дизел-гориву. Све то заједно утиче на повећану потражњу, па и на дефицит на тржишту уколико у одређеном периоду ближе и оне удаљене рафинерије не могу да је задовоље.

– У Србији је ове године потрошња дизела у паду у односу на претходну, али не толико због 2023. колико због рекордне 2022. која се још неко време, када је о потрошњи дизела реч највероватније неће поновити. У том смислу је и у „Рафинерији нафте Панчево” прошле године прерађена рекордна количина сирове нафте, 4,42 милиона тона и полупроизвода, у добром делу године је био забрањен извоз дизела и поред тога у укупној потрошњи на српском тржишту дизел из увоза је био заступљен са око 20 одсто – навео је наш саговорник.

Упитан очекује ли повећање цена од недеље на пумпама због нових акциза, Мићовић је одговорио да оно што је сасвим сигурно јесте то да ће произвођачи и увозници, као обвезници плаћања акцизе, од недеље за сваки литар горива обрачунавати и плаћати нове износе акциза. Када ће и којом динамиком велетрговци то повећање набавне цене уврстити у своју понуду, зависи од сваког од њих, јер велепродајне цене се слободно формирају.

– Малопродавци већ не могу слободно да одређују цену за потрошаче, пошто Министарство трговине сваког петка утврђује горњи лимит –  закључио је наш саговорник.