Макаки у ауту, тукан на аеродрому

Прошле године Војвођани су били у потрази за црним пантером, али су ове пронашли лава. Доказа да је пантер икада шетао Јунаковић бањом, осим не баш јасног снимка, нема. А нема ни података ко је на Чантавирском путу изгубио младунче лава. За сада јавност нагађа да је оно било нечији кућни љубимац или – жртва кријумчара. Оба сценарија су нелегална, с тим што је шверц животиња и једна од најуноснијих активности организованог криминала. Према подацима „Европола”, кријумчари животиња годишње зараде око 4,4 милијарде евра.

До сада се, кажу у Министарству заштите животне средине, надлежни у Србији нису сусретали са шверцом егзотичних, великих дивљих животиња. У последњих 13 година спасили су више од 2.500 живих примерака птица, змија, корњача, гуштера…

– Најпознатији примери су спречавање кријумчарења тукана на београдском аеродрому, берберских макаки мајмуна у гепеку аутомобила на Хоргошу, а забележен је и покушај кријумчарења 50 врста гмизаваца и водоземаца у путничкој торби у аутобусу на Градини. У њој је било и 11 отровних змија. Једна од највећих заплена се догодила у граничном појасу Србија–Македонија када је у аутомобилу нађено 1.320 живих барских корњача у платненим џаковима за кафу – објашњавају за „Политику” у Министарству заштите животне средине.

Кријумчари животиња ризикују да се сусретну и са казном затвора од шест месеци до пет година. Такође, од 2010. године у Србији је забрањено држање отровних змија, алигатора, примата… за кућне љубимце.

Искуство из праксе показује да је у нашој земљи највеће интересовање за нелегално држање заштићених врста животиња с нашег поднебља ‒ јастребова, сова, вукова, шумских корњача… И то нарочито младих јединки.

Иако се цариници нису сусрели са покушајем шверца великих дивљих мачака, све је чешће проналажење ових животиња у домовима наших суграђана.

– То указује на постојање нелегалног тржишта оваквих врста. Начини стицања ових животиња могу бити различити, што из токова кријумчарења, што из прибављања ових јединки које су размножене у заточеништву на територији Србије у нерегистровним објектима, где се држе и велике дивље животиње – додају.

А када се ове животиње открију, на пример, у нечијем дворишту, Управа царине и МУП се обраћају Министарству заштите животне средине. И ту се утврђује о којој је врсти реч и одређује ко ће преузети даљу бригу о животињи.

– Највећи део заплењених животиња трајно се збрињава у склопу зоолошких вртова у земљи, на Палићу и у Београду. А када то није могуће, онда у зоолошким вртовима и специјализованим прихватилиштима за дивље животиње у иностранству. Добри примери међународне сарадње министарства и организација које се баве заштитом дивљих врста јесте збрињавање три афричка лава заплењена на територији Србије у прихватилишту „Лајонсрок” у Јужноафричкој Републици, као и збрињавање шест берберских макаки примата, које су запленили надлежни органи Управе царине, у прихватилишту „Примадомус” у Шпанији – истичу у Министарству заштите животне средине.