Сва блага питоме равнице

Бесконачна и питома равница комбинована са „европском сахаром” (Делиблатска пешчара), окружена рекама и прошарана вештачким језерима, нетакнута природа и културно-историјски споменици, дворци, цркве и пре свега људи, више су него добри разлози да се покадкад отиснете пут овог дела непрегледне банатске равнице.

Пут нас, најпре, води до Панчева, „капије Баната”. Раскрсница је најважнијих водених и копнених путева у региону, град у коме се, у много чему, преплићу старо и ново. Овде постоје трагови великог насеља за време Римљана, старо језгро града нуди очуване објекте из 18. и 19. века као што су цркве, манастир, музеј града, Вајфертова пивара из 1722. године и куле светионици на ушћу Тамиша у Дунав из 1907. године.

У загрљају традиционалног и модерног, посетиоци заједно са Панчевцима могу да уживају у богатом културно-забавном и ноћном животу који чине град атрактивнијим, а и у многобројним такмичењима, смотрама и забавним програмима, што га чине интересантним и за госте из других средина. Панчевци се боре за свој град.

Бела Црква, лепа варош на крајњем југу Баната, на граници са Румунијом, очекује нас као следећа дестинација на нашем путу. Старе улице и фасаде барокног стила, паркови и језера, чине је јединственом оазом за туристе. Планински ваздух који долази са Карпата, много сунчаних дана у години, обиље воћа (посебно јабука) и остале погодности, пружају могућност истинске релаксације и незаборавног одмора. Музеј града чију би зграду требало хитно обновити, лепе беле цркве по којој варош и носи име, прелепа језера, а и реке, многобројни ресторани и кафићи са богатом понудом специјалитета из овог краја, разноврстан културно-забавни програм, а и многобројне манифестације, добар су разлог да се дође у Белу Цркву.

Пут нас даље води у Вршац, у којем је баш у току Вршачка берба грожђа, највећа и најзначајнија манифестација града и околине. Песма, игра и вино, а и слатка зрна црног и белог грожђа, доживљај су за памћење. Многобројни вински подруми отворили су врата нудећи своје благо очима и укусу посетилаца из замље и света. Овде можете да задовољите своје потребе за спортским активностима у центру „Миленијум”, или у школи летења и разгледање града из ваздуха. Ако желите авантуру ту је параглајдинг, или „маунти бајк”, а може и бицикл. Пешачење до и по Вршачким планинама, али и обилазак града (стара апотека и музеј, Владичански двор, цркве, манастир Месић, фабрика воде, пивара и оно најслађе, кондиторски производи), јесу разлози да се посети и Вршац.

Кад се каже Ковачица, одмах помислите на уметност наивног сликарства и Зузану Халупову, галерију „Бабка” и многобројне сликарске атељее. Али, доласком у Ковачицу, можете се лепо релаксирати у Пословно-рекереативном центру „Релакс” и лепо одморити у веома интересантним смештајним објектима различитих боја, упознати градитеља виолина Јана Немчека, провозати се туристичким електро-возићем или неким од интересантних аутомобила на елекрични погон; можете пецати на Дебељачким језерима (као и Михаел Шумахер који је летос овде испробао своју вештину), посетити родну кућу, музеј и задужбину Михајла И. Пупина у Идвору, или дегустирати различите ракије у банатском салашу и неизоставну штрудлу с маком , вишњама, орасима, јабукама.

Пут даље води у обновљени дворац Каштел у Ечкој, у којем поред лепих прича о дворцу и околини можете пробати јела од дивљачи, обићи туристички комплекс са ветрењачом и типичном банатском кућом и рестораном „Трофеј”, посетити Царску бару и провозати се Старим Бегејом, сазнати шта је то „Бело блато” и сазнати како се некада живело у атарима туристичке организације Зрењанин.

Пут завршавамо у Бањи Русанда на обали пелоидног, лековитог, сланог језера како бисмо се „излечили” од многобројних дегустација банатских специјалитета, али, и овде домаћини своју љубав и гостопримство изражавају храном којој не можемо одолети. Да се домаћини не увреде, све треба пробати, али савет је, не одједном, као ми. Боље лагано, као банаћани. Тајна је уживати у свему, али без журбе.