Најважније такмичарско поглавље

Мађари, које смо у не тако далекој прошлости умели до те мере да поразимо на фудбалском пољу, да им до врха напунимо мрежу (1:7), недавно су нам код куће очитали лекцију из модерног фудбала. И не само то, већ су нам наши северни суседи, данас врло добри спортски пријатељи, узели и важне бодове, који би у новембру, када се затварају квалификације, могли бити од непроцењиве вредности. Сада, када се наш фудбалски тим под командом Драгана Стојковића поново окупио у Старој Пазови а Росијев у Телкију истог дана, пред собом има не баш лак задатак. Најпре да лидеру узврати истом мером, а да онда код куће, пред пуном „Мараканом”,, када нам у госте стиже селекција Црна Гора, направимо још значајнији корак ка првенству Европе, на које чекамо готово четврт века!

Већ првог дана окупљања селектор се суочио са горком чињеницом. Србија ће најважније фудбалско поглавље на путу ка Немачкој дочекати без Душана Влаховића, једног од наших најбољих нападача. Овај немали хендикеп могао би скупо да кошта наш најбољи тим, јер се поставља питање како ће уопште наш селектор да конципира екипу пред реванш у Будимпешти 14. октобра? Пошто не спада у људе који су склони да се жале када им је најтеже, већ одлучно као прави фудбалски војсковођа подиже главу и не допушта да га у томе осујете новонастале бриге, селектор је изостанак нападача Јувентуса образложио у свом стилу:

– Душан се пожалио на болове и то у доњем делу леђа. Морам да признам да сам знао за тај проблем још пре неколико дана. Наш доктор је био у контакту са лекарским тимом Јувентуса, једноставно тако је, жао ми је јер је реч о једном од најбољих младих светских нападача. Влаховић је врхунски играч то сви знамо, али такве повреде траже мировање. С болом сам прихватио ту чињеницу – појаснио је новинарима Драган Стојковић.

Јасно је да су нам за ове октобарске наступе потребни здрави играчи, који су сто посто спремни да на терену дају максимум. После Катара у јавности је остао горак утисак, па се тај неуспех донекле одразио и на слабе игре током ових квалификација.

– Не знам ко је шта очекивао, али овај пут није уопште лак. Одавно нас нема на скупу најбољих репрезентација Европе. Ако је неко очекивао да се после три кола пласирамо у Немачку, тај очигледно не познаје добро фудбалске прилике. Искрено, нисам задовољан многим стварима, па не критикујем јавно. Циљ Србије. и мој лични. јесте да се нађемо на смотри најбољих, што ћемо и учинити. Идемо сигурним корацима ка томе, иако су остале још три велике препреке. Немам никакву дилему по том питању – јасан је Стојковић.

Од креирања атмосфере умногоме зависи и расположење међу играчима, стручним штабом...

– Издржали смо многе нападе. То нас је на известан начин још више ојачало. Наша фудбалска јавност је навикнута да играмо нападачки фудбал, да буде допадљив и за око. Али, нама су сада потребни бодови, а лепоту и уметнички дојам ћемо оставити за неку другу прилику. Мени су у Будимпешти потребни „ратници” на терену који се неће штедети. Верујем да ћемо у овим октобарским испитима једном ногом закорачити ка великом и дуго очекиваном циљу. Мада, и утакмица са Бугарима од велике је важности.

Стојковић је остао непоправљиви оптимиста. Такав је био и као фудбалер, а сада када као селектор има шансу да после Мундијала заокружи једно дивно фудбалско поглавље са „орловима” даје обећање да ће све бити у најбољем реду.

– Одвешћу ове момке у Немачку, свидело се то некоме или не. Наравно, увек рачунамо и на дозу опрезности која је неопходна у овом послу, али, најбитније је да освајамо бодове. Колико је довољно? Не знам, нити се бавим таквим стварима. Једноставно, желим добру игру свог тима и, наравно, добар резултат. Мислим да се овај тим осећа много боље него пре месец дана. Играчи су дошли врло мотивисани. Овакве утакмице, као што нас очекује у Будимпешти, посебно ме инспиришу као тренера, али се надам да ће такав амбијент бити инспиративан и за моје играче.

Од будућег ривала, који је тренутно на првом месту у групи, селектор не очекује неке корените промене у игри у односу на претходно издање на стадиону у Београду.

– У септембру смо видели маље-више све што смо желели. Они су били бољи у првом а ми у другом полувремену. И даље остајем при ставу да нисмо заслужили пораз. Сада је време за реванш.

После дужег времена под окриље главног тима враћају се Михајло Ристић, играч Селте и Мијат Гаћиновић првотимац атинског АЕК-а?

– Ристића нисам позивао јер није имао клуб. Сада када је нашао нову спортску средину звао сам га јер имам изузетно ценим његов играчки потенцијал. У Селти ће моћи добро да се развија. А што се тиче Мијата, свакако да ме је убедио добрим партијама у дресу атинског клуба, уосталом, заслужио је позив. Такође, радостан сам јер се тренутно налази у одличној форми. Ту је и Петар Ратков.

Сада су Стојковићу потребни играчи који се неће штедети као у септембарским испитима. Многи сматрају да су тада подбацили поједини фудбалери, пре свих Сергеј Милинковић Савић и Филип Костић.

– Знам да могу много боље. Уосталом, сви могу и морају много боље, ту нема никаквог изговора. Нама је сада треба тимска игра, на томе инсистирам од првог дана. Наравно, размишљам и о неким улогама у тиму које ћу променити, јер нам је потребна боља игра. На крају, победника увек решава колектив, јер шта је један појединац у односу на осталих десет играча – истакао је Драган Стојковић, главнокомандујући нашег А тима.

Лесковчани чекају фудбалски спектакл

Ако све буде онако како су у нашој фудбалској репрезентацији и Савезу замислили, Србија ће последњу утакмицу у групи, 19. новембра, против Бугарске, како је то раније најавио председник државе Александар Вучић, одиграти на лесковачком „Олд Трафорду”. Ново спортско здање потпуно је спремно да на терену, где су недавно гостовали грчки Олимпијакос и белгијски Генк, угости и најбоље фудбалере Србије, који се боре за пласман на првенство Европе. Врло лако може да се деси да баш та утакмица буде пресудна на жељеном путу ка Немачкој...