Висок ритам на сваком тренингу

Сваки напредак у спорту по правилу подразумева улазак на неистражену територију жеља. Подразумева и лупу критичара. Као и нове притиске и не тако мале захтеве који се постављају пред  екипу. Само изузетно креативан фудбалер данас има шансу и могућност да помера границе. Тако, захваљујући мукама што их је прошао на путу ка самом врху, нови успеси постају вредни сваког уложеног напора и труда. Тако је и са нашим фудбалерима, који су три кола пре краја квалификација за првенство Европе надомак великог циља. Али, да би се реализовале неостварене жеље из последњих четврт века потребно је сада дати максимум од себе,

У табору нашег А тима атмосфера је на високом нивоу. Читав спортски сектор са руководећим кадром, на челу са председником и потпредседником, прати сваки корак играча. Џајић и Бејковић, али и Тањга и Стојановић, као и Недимовић и Жембери су ту ако се укаже некаква потреба, јер Драган Стојковић није човек који неће прихватити помоћ кад му се нуди. Сви они, заједно са играчима, у служби су Србије.

На тренинзима у Старој Пазови највише има нама добро познатих лица, али и неких нових играча.

– Велика је част а уједно и обавеза носити дрес своје земље – наглашава Мијат Гаћиновић. – Пријају ми селекторове похвале, сада је на мени да покажем да ми је оправдано упућен позив. Пратили су ме пехови са повредама у последње три године. Прво окупљање сам морао да пропустим због повреде, али долазак у Атину у редове АЕК-а био је пун погодак. Почео сам поново добро да играм, да дајем голове и свој пун допринос новом тиму и његовим све бољим резултатима.

О противницима који нам у октобру стоје на путу ка шампионату Европе, Мађарској (14. октобра) и Црној Гори (17. октобра) каже:

– Добро знамо да нас у суботу у Будимпешти очекује прави фудбалски амбијент. Пуне трибине, одличан противник и атмосфера као у Лисабону када смо изненадили велику Португалију. Такође и дуел са Црном Гором ће бити прави фудбалски спектакл пред, надам се, пуним трибинама нашег највећег стадиона. Оптимиста сам и верујем у нашу фудбалску снагу.

Мијат се радо сећа дебија у дресу А тима:

– Сећам се било је то у Тбилисију против Грузије, када сам заменио Филипа Костића. Тада сам решио питање победника. Сећам се као да је данас било, капитен Тадић ми је дао правовремен пас, а ја сам искористио добру прилику да затресем противничку мрежу. Сада нас очекују нови изазови. Мађарска је у Београду показала колико је опасна и добро вођена репрезентација. У њиховој игри нема падова, нити осцилација. Знају да држе једнак ритам и ниво игре. Мислим да је ова утакмица права прилика за реванш. Победом бисмо направили сјајну увертиру пред дуел са Црном Гором и једном ногом закорачили ка Немачкој. Добро се познајемо и са једном, али и са другом репрезентацијом, нама је најважније да обезбедимо пласман и нађемо се на шампионату на који чекамо баш дуго –истиче првотимац АЕК-а.

С друге стране међу дебитантима ће се наћи Петар Ратков, момак који је одрастао у београдском приградском насељу Ресник. Интересовање за фудбал показао је баш у оно време када је локални клуб био члан Српске лиге група Београд. Заједно са оцем и млађим братом ишао је на оближњи терен ФК Ресник, где је првводио највећи део дана. Да је реч о талентованом дечаку видело се веома брзо. Пуну играчку афирмацију стекао је у Бачкој Тополи. Срећом, идејни творац ТСЦ-а Јанош Жембери и спортски директор Саболч Палађи имали су пуно поверење у овог даровитог нападача, који је под командом Жарка Лазетића израстао у једног од најбољих фудбалера домаће лиге. Убрзо је стигао позив из Салцбурга, чији је данас члан, заједно са Страхињом Павловићем.

– Бити део најбољег фудбалског друштва свакако је невероватан осећај за играча који је до јуче сањао да се ту нађе. Искрено, много се причало и писало у медијима зашто сам изабрао Србију. Одговор је једноставан, овде сам рођен, ово је моја земља, иако сам могао да бирам и Бугарску и Хрватску. У тим најважнијим моментима имао сам огромну подршку породице, која је чврсто стала уз мене – каже Петар, који је основну школу „Коста Абрашевић”завршио у Реснику.

Када је у септембру добио позив селектора Стојковића млади Ратков је морао да се захвали јер је имао повреду.

– Повреда је била такве природе да једноставно нисам био у могућности да помогнем мојим саиграчима. Обавио сам разговор са сектором, рекао сам му да сам сада у пуном капацитету, да сам спреман и да једва чекам да обучем дрес Србије. Добро знамо шта нас очекује у Будимпешти, Мађари су нас изненадили, али време је да им узвратимо истом мером.

Младог Петра сада очекују велики изазови у фудбалској каријери и јака конкуренција у А тиму.

– Када погледате ко је све у нашем нападу, од Митровића, Влаховића, Јовића, Јовељића, човек би помислио да ће бити тешко изборити се за жељену минутажу. Али, не губим наду. Ушао сам у добар такмичарски ритам, надам се да ћу добити шансу у ове две утакмице –каже играч Салзбурга.

Ратков истиче да се брзо адаптирао на Салцбург а да му је у томе пре свих помогао клупски друг Страхиња Павловић, некадашњи играч Партизана и члан наше најбоље репрезентације.

– Сада је све лакше јер уз себе имам одличног пријатеља. Страхиња је и сјајан фудбалер, живимо у истој згради, реч је о момку који на терену плени и карактером и темпераменто – наглашава Петар Ратков, велика нада српског фудбала.

Наши фудбалери знају да су сада на највећем могућем испиту, да читава нација од њих очекује успех. Јер, доста је било чекања, Србија има не само квалитет, већ и играче који могу да нас одведу у Немачку, где ће се идућег лета наћи фудбалска елита. Пут до Немачке води преко Будимпеште, Београда и Лесковца...

Србија и без Ристића

Групи повређених фудбалера, на које Драган Стојковић неће моћи да рачуна за предстојеће октобарске испите, придружио се и Михајло Ристић, првотимац Селте из Вига. Образлажући изостанак левог бека доктор наше репрезентације је рекао:

– Буквално у последњим тренуцима првенственог меча које је одиграо за свој нови тим Михајло се пожалио на неугодну повреду. Осетио је снажан бол са унутрашње стране колена и после прегледа и магнетне резонанце констатовано је истегнуће унутрашњег бочног лигамента колена. Сада му предстоји процес опоравка који ће трајати најмање седам до десет дана – казао је доктор  у А тиму Дејан Александрић.

Иначе, Ристић је јуче напустио тренинг камп, поздравио се са стручним штабом и саиграчима којима је пожелео све најбоље у наредним квалификационим испитима.