Велики школски час у Шумарицама

У присуству великог броја грађана и званица у Крагујевцу је јуче обележен 21. октобар у знак сећања на трагичне догађаје када су 1941. немачки окупатори стрељали цивиле, међу којима су били и ђаци и професори крагујевачке гимназије.

Венце крај споменика стрељаним ђацима и професорима положили су ђаци Прве крагујевачке гимназије, председница Владе Србије Ана Брнабић, председник Народне скупштине Србије Владимир Орлић и изасланик председника Србије Милорад Вељовић, као и амбасадорка Савезне Републике Немачке у Србији Анке Конрад.

Молебан крагујевачким новомученицима служио је епископ шумадијски Јован са свештенством Шумадијске епархије.

Председник Народне Скупштине Србије Владимир Орлић рекао је да цела Србија тугује на данашњи дан, пренео је Танјуг, као и да је српски народ кроз своју историју на најтежи могући начин, својим страдањима, научио да на свету правде нема.

„Нема тог права које велики и силни нису у стању да погазе уколико мисле да то нешто чини њиховим интересима. То смо разумели и данас знамо да онолико колико је Србија снажна и колико је у стању да се бори за себе – толико ће нама да буде добро. Нико ништа неће да нам поклони, за своју будућност мораћемо да се увек изборимо сами. И радићемо баш тако. Србија ће да се бори да сачува своју слободу и независност и да гради свој мир и да у миру обезбеди напредак за многе генерације. Да не дозволимо никада да нам се поново догоде тешка страдања каква смо имали”, поручио је Орлић.

Након полагања венаца, централна манифестација „Велики школски час” одржана је традиционално у 11 часова, уз извођење поеме „Шум Шумарице” по тексту Дарка Цвијетића, у режији Марка Мисираче.

Крагујевачка трагедија је симбол страдања свих невиних жртава у Другом светском рату. Велики школски час одржава се од 1971. године уз поруку мира „Доста су свету једне Шумарице”.

Историчар у Спомен-парку „Крагујевачки октобар” Марко Терзић рекао је јуче за РТС да сећајући се ружних ствари из прошлости радимо на томе да се такве ствари не догоде у будућности, јер оно што је било могуће пре 82 године могуће је да се догоди и сада.

Подсетио је да је у Крагујевцу од 19. до 21. октобра 1941. године стрељано око 3.000 невиних грађана. Највећи део злочина се догодио 21. октобра када су људи прикупљени претходног дана у тадашњој касарни „Танаско Рајић”, вођени ширином садашњег спомен-парка и стрељани на месту где се и сада налазе хумке.

„Злочин је у том најодвратнијем делу садржавао и убијање људи који су били изван оне иницијалне наредбе по којој се злочин дешавао, тако да у овом целом злочину имамо и одлике почетка Холокауста, убијање мушких Јевреја, убијање Рома, убијање Срба овде, и то је категорија коју и сами Немци нису предвидели у иницијалној наредби, почевши од стараца преко жена, овде је убијено 27 жена, до страдања деце, што је овај злочин у ствари одвојио од осталих страдања којих је, нажалост, било у том периоду у Србији”, рекао је Терзић.

Додао је да су Немци овде стрељали око 300 ђака и професора: шест средњих школа је тада било у Крагујевцу и из сваке средње школе је бар понеки од ученика доведен и убијен.