Није лако бити Човић

Плејмејкер ФМП-а Филип Човић (19 г, 180 цм) је под „двоструком лупом” јавности, јер је његов отац Небојша власник клуба. Као и обично у оваквим или сличним ситуацијама, многи ће рећи – „њему је лако” – али он најбоље зна колико мора да се труди да би доказао да је ту због свог квалитета а не због протекције.

Прошле године, док је ФМП би у кризи, многи су се прво окомили на њега. То једруга страна приче – кад екипи не иде, најлакше је окривити „татиног сина”.

Данас, на отварању нове сезоне, ФМП ће угостити Звезду (16 ч), а Филип Човић ће са саиграчима покушати да докаже оно што сви у клубу тврде: да је ФМП бољи од „црвено-белих”.

– Као што је већ рекао мој отац, да не кажем председник клуба, бољи смо тим од Звездеи зато очекујем победу. Ми смо, иначе, тренирани да увек идемо на победу. Није важно ко је противник.

Екипа ФМП је остала без неколико добрих играча, али Филип сматра да ће ова сезона бити боља него прошла. Питамо га каква је разлика између овог и прошлогодишњег састава?

– Разлика је, пре свега, у Ерцегу и Крстовићу, затим и у Ђерасимовићу и Жигерановићу, који су отишли. Али, стасали су нови момци који сигурно могу успешно да их замене. Наша предност је што у клубу постоји систем у коме се стварају играчи за први тим, па за разлику од клубова који доводе појачања са стране, наше новајлије готово и да не пролазе кроз период привикавања.

Колико је тешко играти у клубу свог оца?

– Поносим се својим презименом и својом породицом. На први поглед, неко би помислио да је добро за једног младог играча да му отац буде први човек клуба. Али, по некад стварно није лако… Осуђен сам да трпим увреде навијача Звезде и Партизана и притисак јавности, да водим рачуна шта ће људи рећи. Ја се, иначе, осећам као и сваки други кошаркаш у тиму. Тако се и моји саиграчи опходе према мени. Они су ми и најбољи другови јер с њима проводим време и на терену и ван њега.

Ваш отац је најавио изградњу дворане са 10.000 места, која би требало буде готова до краја 2010. Шта намерава с том двораном клуб који је, пре свега, оријентисан на производњу играча?

– Претпостављам да ће та дворана бити за Евролигу.

То значи да ФМП има амбицију да игра у најбољем клупском такмичењу?

– Наш клуб се постепено развија, а пошто су нам јуниори најбољи у Европи, природно је да и први тимиде у том смеру.

Колико је Ваш отац, који је био кошаркаш, утицао да се и ви бавите кошарком?

– Имајући у виду то да ми је отац играо кошарку и да је створио један клуб, било би чудно да барем нисам пробао да тренирам кошарку. Мада се отац ту није мешао.Кад сам био мали играо сам добро фудбал. Са 11 година сам се дефинитивно определио за кошарку и од тада сам у ФМП-у. Имао сам много добрих тренера, а најдуже сам са Слободаном Клипом који је од прошле сезоне шеф стручног штаба.

Шта су Вам врлине а шта мане?

– Мане су ми одбрана, шут и физички снага. Врлине: преглед игре, техника, брзина и, пре свега – глава.

Тако говори Филип Човић, ненаметљив и љубазан момак, члан јуниорске репрезентације која се прошлог лета окитила златом на Европском првенству у Шпанији. Као и свим играчима његовог узраста, сан је да заигра у сениорској селекцији. Ка том циљу ће стремити незапостављајући школовање, јер ФМП је оснивао Колеџ с намером да би својим дечацима понудио и другу „каријеру”.

А. Милетић