Половина Ромкиња ступа у дечје бракове

Ромкиње спадају међу најугроженије, најсиромашније и најмаргинализованије припаднице нашег друштва, а бројке које сликају њихове тегобне судбине говоре да највећи број њих живи у неформалним насељима и у вишечланим породицама, у којима често постају жртва насиља. Половина Ромкиња роди дете пре пунолетства и излази из образовног процеса, што их чини веома неконкурентним на тржишту рада, па остају незапослене или раде тешке физичке послове, због чега је њихов просечан животни век свега 48 година, односно чак три деценије краћи него просечан век жена у Србији, истакнуто је на конференцији за новинаре Ромског центра за жене и децу „Даје”.

„Процене говоре да је више од две трећине ромских насеља неформално – она су смештена на периферији градова и често су лишена основне инфраструктуре, што значајно отежава услове живота. Од жена у ромским заједницама очекује се да воде рачуна о деци и целом домаћинству, а њима је често забрањено да дом напуштају без мушке пратње. Иако свега два одсто Ромкиња нема лична документа, подаци говоре да чак 18 одсто њих има документа којима нема приступ, јер се она налазе код њихових партнера, што значајно отежава тражење помоћи државних институција, нарочито када је у питању породично насиље. Подаци такође говоре да свега 40 одсто Ромкиња има завршену основну школу, тек свака десета има средње образовање, а број жена из ромске популације које имају завршен факултет мери се промилима. Ступање у дечји брак један је од основних разлога због којих Ромкиње прекидају образовање, а подаци говоре да скоро две трећине њих ступа у (ван)брачну заједницу пре пунолетства, односно да трећина Ромкиња уђе у „брак” између 13 и 16 године живота. Резултати нашег истраживања такође говоре да је трећина Ромкиња, независно од узраста, била присиљена да уђе у уговорени брак, а бројке такође опомињу да је половина њих родила прво дете пре навршених 18 година”, истакла је Јелена Маринковић представљајући резултате вишегодишњег истраживања и јавног заговарања пројекта „Женска права Ромкиња у Србији”, које центар „Даје” реализује у сарадњи са Фондацијом „Квина тил квина”.

Она је упозорила да резултати овог истраживања такође сведоче да је чак 90 одсто Ромкиња било изложено неком облику насиљу током живота од стране мушкарца, али и оценила да забрињава чињеница да је породично и партнерско насиље практично „нормализовано” у ромским заједницама.

„Чак 60 одсто Ромкиња не препознаје психичко насиље, свака трећа жена у ромској популацији не препознаје физичко насиље, а свака друга није свесна да је жртва сексуалног насиља – оне, примера ради, сматрају да је обавеза жене да има сексуални однос са мушкарцем кад год он то пожели. Нажалост, ни родитељи ромских девојчица често нису свесни да дечји бракови представљају насиље над младим Ромкињама, јер су често повезани са раним трудноћама и порођајима”, закључила је Јелена Маринковић.

Говорећи о породичном насиљу које је често присутно у ромским заједницама, правница Маја Шкорић истакла је да Закон о спречавању насиља у породици, који је ступио на снагу пре шест година, често остаје мртво слово на папиру када је у питању заштита Ромкиња.

„Највећи проблем представља чињеница да скоро половина жена у ромским заједницама живи у проширеним породицама, и у случају да пријави насилног партнера, остаје под истим кровом са његовим родитељима и постаје жртва секундарне виктимизације ако се њеном супругу изрекне мера забране приласка. У већини случајева, Ромкиње не подносе тужбу против насилних партнера, јер су економски зависне од њега, плаше се ’освете’ његових родитеља, немају подршку сопствене породице, а парнични поступци могу трајати месецима или годинама”, закључила је Маја Шкорић.

Наташа Тасић Кнежевић, солисткиња опере Српског народног позоришта и народна посланица у Скупштини Србије, оценила је да Роми и Ромкиње тешко излазе из зачараног круга сиромаштва и стигматизације и истакла да је и сама прешла дугачак и тежак пут од живота на маргини до успеха.

„Роми су декларисани као народ који нема будућност, а када срушите баријере, схватите да вам је само небо граница ако вредно учите и радите. Када сам постала посланица у Републичком парламенту, схватила сам да функција није функција ако вредно не радите у корист свих грађана Србије. Драго ми је што сам остварила добру сарадњу са Министарством за људска и мањинска права и Министарством информисања и телекомуникација и што сам заједно са женским Ромским центром водила кампању за забрану дечјих бракова и законско санкционисање оних који младе Ромкиње терају у малолетне бракове”, закључила је Наташа Тасић Кнежевић.