Знамење славних дуела

Аутокош Уроша Трифуновића, којим је Партизан у последњој секунди изгубио од Меге три дана пре евролигашког „вечитог дербија”, тешко да није и евоцирање једне историјске завршнице сусрета Црвене звезде и „црно-белих” од пре три деценије. Кош Александра Трифуновића, Урошевог оца, са своје половине у висини „тројке”, у последњим секундима, донео је лигашку победу „црвено-белима”.

Пред овај „вечити” дерби, ривали су низали евролигашке поразе, али Евролига нуди велики маркетинг за сусрете Црвене звезде и Партизана, нова димензија ове представе, са спектакуларном увертиром која је својеврсна припрема позорнице за данашњи сусрет у „Штарк арени”. Јер, више седмица се заправо види знамење славних дана дербија хале „Пионир” за поједине актере најславнијих.

Усијање дербија, за које је био неопходан повратак „црно-белих” за Евролигу претходне године, види се са Жељком Обрадовићем који се, рекло би се, вратио и за евролигашки врх српске клупске кошарке. Прослављени стручњак, који је највећа препрека за настојање више асова националне екипе из овог века да изборе Звездину победу, јесте као тренер симбол дербија пре свега из 1992. и 1993. године.

Меч којим су врхунили ови дани је свакако пети сусрет финала плеј-офа југословенског шампионата из 1993. године, којим је дириговао и Саша Обрадовић, претходни стратег са којим су се „црвено-бели” срели у „Арени”, када су играли и Небојша Илић и Трифуновић, са веома видљивим „грчким утицајем”, који историја рекло би се понавља са Звездиним тренером Јанисом Сферопулосом (ове седмице наследио Душка Ивановића).

Асови ових дербија играли су кошарку „са списка” тадашњег селектора Душана Ивковића (од 1991. до 1994. стратег солунског Паока), заправо су  по два актера ове „мајсторице” и стигла до Европског првенства у Атини 1995. (Саша Обрадовић, Дејан Томашевић, Жељко Ребрача, Мирослав Берић), а неколико других били позвани за припреме.

Данашњи дербији су знатно другачији, од правила (рекло би се да је највидљивија удаљеност шута за три поена), до странаца, али како је пред ону „мајсторицу” рекао Владислав Лучић, рекордер по броју избора за стратега клубова „вечитих”ривала, „Хиљаду пута је речено, побеђује кошарка”.

Партизан је играо са високима који су 1992. освојили Куп европских шампиона, Ребрачом, Стевановићем и Копривицом, али Звезда је нападала обруч и из позиционе игре. Са западним утицајем видљивим на игри Зорана Јовановића (амерички универзитет Лујзијана Стејт) и Саше Обрадовића који је играо са више снаге од других, „црвено-бели” су лаким кошевима славили.

Саша Обрадовић је недавно са Монаком победио „своју” Звезду затварајући јој приступ кошу, заправо игру са којом је дошла до титуле пре 30 година. „Црно-бели” су онда пратили шутем, и високих играча, али до финиша, овога пута Теодосићеви „црвено-бели” нису погодили своје шутеве.

„Тешко је адаптирати се на нову филозофију јер је сезона почела”, рекао је на дебију Сферопулос. Али, заправо су то плеј-оф околности. У понедељак је нови сусрет, за АБА лигу.