Где је Звезда изгубила лепоту игре

Неки теоретичари фудбала оштро замерају Бараку Бахару да је данашњи тим Црвене звезде у односу на претходне, што су се такође такмичили у Лиги шампиона, изгубио добро препознатљиву фудбалску филозофију, која обично краси нашег првака, посебно када се спрема за Европу. Образлажући свој став, они истичу да Звезда више и не личи на себе, да се за ова три месеца изгубила она лепота игре, која је одушевљавала њене верне навијаче. Ипак, да би се добила нешто објективнија  и целовитија слика овог садашњег тима, који се до елите пробио без круга квалификација, биће потребно још мало времена. Бар до реванша са Лајпцигом. Уопштено гледано, „црвено-бели” су били далеко креативнији када су испред себе имали бар једну или две препреке у квалификацијама, које би сваки тренер користио за боље уигравање тима. Овако, Барак Бахар је на почетку лета имао један а на почетку јесени други тим! У таквим околностима, када практично и није формулисан главни тим, односно нису се јасно оцртале његове главне контуре, било је тешко тражити значајније резултатско остварење.

У прва три кола Лиге шампиона Црвена звезда је освојила само бод и то код куће против Јанг бојса. Можда су само највећи оптимисти очекивали много више, али треба бити реалан да данашња Црвена звезда са овим тренером и овом групом играча не улива баш превише оптимизма. Чињеница је да Лајпциг не спада у најјаче европске клубове, али је прексиноћ  тај немачки тим готово са пола снаге успешно прескочио још једну препреку у групној фази, па се с правом поставља питање: шта би било да је испред нашег првака био много јача екипа?

Опште је уверење да се сама Бахарова фудбалска филозофија свела на једно – на игру без система и да се што мање замера навијачима, који су истини за вољу тренутно најбољи део Звездине фудбалске фамилије. Али, не могу навијачи да остварују резултат, не могу да трче уместо фудбалера, који су за овдашње прилике добро плаћени. Неки чак и претплаћени.

Многи кажу да је Звездин фудбалски систем поремећен оног часа када је нови тренер покушао да дисциплинује неке играче, који не прихватају круту дисциплину. Како је уопште могуће да носилац игре оличен у Гелору Канги и магични мајстор фудбала попут Александра Катаија, не буду главни и у овој генерацији Звездиних играча, када су се већ доказали на фудбалском пољу? Имајући у виду специфичан фудбалски менталитет поменутих фудбалера, јасно је да је Бахар врло брзо наишао на висок зид. Канга и Катаи су се поприлично дуго „опорављали” од повреда, па сада када добијају шансу „на кашичицу” као да немају превелик мотив да се поново доказују новом шефу. Или можда имају неку другу намеру?

У овом зачараном фудбалском троуглу: Бахар –Канга –Катаи чини се да лежи срж главних Звездиних проблема. Сада је отворено питање ко уопште може да реши тај проблем који није уопште мали. Да ли ће такав потез на крају коштати тренера или играче показаће предстојећи зимски прелазни рок. Али оно што је видљиво јесте да Звезда не игра више онај фудбал са пуно жара и елана, већ да је поприлично напета, нервозна као и њен тренер, чији помоћници слабо раде свој посао, осим што скачу и машу рукама поред линије или иза тренерових леђа.

Нема сумње да је спортски сектор сада на великом испиту. Тренер још ужива огромну подршку, али је питање да ли ће то да потраје, јер Звезду очекују нови испити. До реванша са Лајпцигом остало је нешто мање од две недеље.

На крају, сви се питају:да ли су најновија појачања: Ендиај, Хванг и Ђига, заиста појачања за Лигу шампиона, бар она која су у том тренутку била потребна Црвеној звезди, или је то само бачени новац за играче, који не могу или нису у стању да направе разлику у класи. Отуда и не чуди што је Олањинка незадовољан минутажом, што је Канга и даље љут на Бахара, што Катаи никако да проради. А када је тако онда цех плаћа Црвена звезда. Ни крива ни дужна. А шта је са Звездином децом која трпе? Мијатовић, Недељковић, Лучић јесу будућност Црвене звезде и они много боље разумеју проблеме тима. Боље него Ендиај, Ђига или Хванг. Зар Црвена звезда није достигла свој зенит када је у тиму имала највише домаћих играча, па макар и по цену неуспеха.