Аутомобиле малтене нема ко да поправља
Аутомеханичари и аутолимари – најдефицитарнија су занимања у целој Европи. То је недавно потврђено на једној европској конференцији, открива за „Политику” Милош Турински, пи-ар „Инфостуда”. Овај проблем се и те како пресликава и на српско тржиште рада.
– Квалификован кадар нам одлази у иностранство да ради те послове јер су тамо боље плаћени, а с друге стране, имамо младе људе који су за такве професије овде тотално незаинтересовани. Они желе да се баве дигиталним наукама данас, ИТ им је и даље најпримамљивија професија – наводи Турински.
Да је такво стање на тржишту поправке возила потврђују и у Удружењу ауто-сервиса Србије. Александра Ђуришић, генерална менаџерка удружења, наглашава да у који год ауто-сервис у Србији да се уђе, власници кажу да су им потребни мајстори аутомеханичари.
– Недостаје им макар један или двојица мајстора. У овлашћеним сервисима се чека и по неколико недеља, не само на озбиљније поправке возила. Чека се и за мали и велики сервис аутомобила, што спада у рутинске послове. Од 1. новембра, до када је потребно заменити летње гуме зимским, у ауто-сервисима се очекује навала муштерија. Ипак, и за такве послове мораће да се чека, због мањка радне снаге – открива Ђуришићева.
Не постоји податак колико радника у ауто-сервисима званично недостаје, али су они свакако међу оних 30.000 до 40.000 квалификованих занатлија свих профила који су у Србији дефицитарни.
– Данашња деца се окрећу другим занимањима, не интересују их занати више толико. У сервисе долазе деца која нису пуно научила у школама, јер образовање не иде укорак са променама у нашој бранши, неадекватно је. Немамо ни јасно дефинисане стандарде за ауто-сервисе, у смислу ко може уопште тим послом да се бави, ко може да сервисира електрични или хибридни аутомобил. Деца о томе ништа не уче. Већина њих у старту и није била заинтересована да се бави механиком, електроником... – наводи она.
Зато је удружење недавно с једном школом из Ниша покренуло иницијативу да се у школски четворогодишњи систем уведе нови образовни профил – техничар мехатронике возила, по моделу дуалног образовања. Предлог је стигао до Агенције за квалификације која о томе треба да одлучи, каже Ђуришићева.
Додатан проблем у овој бранши је и огроман број људи који се нелегално бави пословима сервисирања возила.
– Незванично, ситуација на терену је пола-пола, колико има легалних радионица, толико је и оних који послују мимо закона, односно на пет-шест хиљада регистрованих радионица долази још толико илегалних које су потпуно ван радара контроле. То је велики проблем и са аспекта безбедности возила која се третирају, а и држава, то јест инспекција по том питању ћути. Није нам јасно зашто, јер смо толико пута писали инспекцији, жалећи се на нелојалну конкуренцију чији рад утиче и на нашу цену рада – објашњава менаџерка Удружења ауто-сервиса Србије. Додаје да је то озбиљан проблем и са еколошког аспекта, јер ауто-сервисери иначе имају пуно обавеза које се тичу одлагања опасног отпада, моторног уља...
Механичари и машинисти у групи најтраженијих међу послодавцима
Овог септембра, у групи занимања са највећим бројем пријављених потреба за радницима са евиденције Националне службе за запошљавање нашли су се и механичари и машинисти. Послодавци су тражили 276 мајстора таквог профила на бироу рада. Већина потенцијалних послодаваца спремно је да запосли и ауто-механичаре без искуства, многи не траже да им се достави биографија него само да се дође у сервис, а има и оних који од потенцијалних радника не траже ни да знају да раде већ само да су спремни да раде и уче посао… Зараде се крећу од око 70.000 динара, па и до изнад 150.000 динара.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


