Понедељак, 20.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа
ПРЕМИНУЛА НАДА КНЕЖЕВИЋ

Одлазак прве даме југословенског џеза

Остаће упамћена и као прва Европљанка чије jе име унето у светску енциклопедију џеза
Одлазак прве даме југословенског џеза
Концерт у Нишком театру 1981. (Фото: „Википедија” – Миомир Магдевски)

Нада Кнежевић, српска певачица џеза и забавне музике, која носи титулу прве даме југословенског џеза и награду за животно дело, преминула је 25. октобра у Београду, у 84. години, саопштила је њена породица. Према жељи уметнице, испраћај ће бити обављен у кругу чланова најуже породице, без комеморације. Нада Кнежевић биће сахрањена у Алеји заслужних грађана.

Удружење музичара џеза, забавне и рок музике Србије подсетило је да је Нада Кнежевић доајен џез популарне музике на нашим просторима. Својим великим стваралачким опусом оставила је неизбрисив траг и утицај на музички живот како Србије, тако и целог региона. Спада у ред најзначајнијих извођача џез и популарне музике у Србији, а пронела је славу наше земље широм Европе и света.

Каријера Наде Кнежевић била је дуга 40 година, а њен утицај на генерације извођача траје и данас.

Дебитовала је 1956. на концерту „Младе снаге на пољу џеза” а годину дана касније је први пут снимала за програм Радио Београда. Године 1959. је учествовала на Опатијском фестивалу (другом по реду), после чега је постала позната широком аудиторијуму. Ускоро су композиције „Циганска ноћ (Les Gitans)” и „Фатима” постале радијски хитови и донеле јој велику популарност.

Већ на почетку каријере је на иностраним џез фестивалима добијала прве награде, а често је наступала и на домаћим фестивалима (Загреб, Југословенски џез фестивал на Бледу, Београдско пролеће). На првом и једином такмичењу певача забавне музике (1961) освојила је „Златни микрофон”.

У време највеће славе, 1962. године, отишла је у Западну Немачку, где је нешто мање од две године радила са ансамблом Хејзија Остервалда. У скандинавским земљама, за данско-шведско-норвешки радио је снимила двочасовни музички програм и имала подршку иностраних медија, што јој је пружило прилику за европску каријеру.

Године 1971. се тријумфално вратила на домаћу сцену. Снимила је музику за филм „Моја луда глава”, наступила на фестивалу Београдско пролеће са композицијом „Сети се наше љубави”, и представљала Југославију, као гост УН, на Синајском полуострву, где је проглашена најбољим учесником.

Свет је имао много слуха за њену уметност интерпретације, па је магазин „Downbeat” (Даунбит) писао у суперлативу о вокалним способностима Наде Кнежевић, а џез пијаниста Чик Корија јој је понудио сарадњу. Наступала је у Алберт Фишер холу, на међународним џез фестивалима у Минхену, Атини и Истанбулу, као и на Њупорт џез фестивалу, а остаће упамћена и као прва Европљанка чије jе име унето у светску енциклопедију џеза.

Године 1977. са Биг бендом РТБ-а одржала је незаборавне концерте у загребачкој дворани Лисински и љубљанском Униону, који су трајно сачувани на дуплом ЛП албуму „Четири лица џеза” у издању „Југотона”. Југословенска радиодифузија је тој плочи доделила награду за најбоље дискографско oстварење те године, па је Нада уврштена у џез репрезентацију СФРЈ.

Током четрдесет година каријере добила је прегршт фестивалских награда и признања, а Удружење џез музичара јој је доделило повељу за допринос развоју музичког стваралаштва.

Последњи концерт назван „Нада Београду”, одржала је 1995. године, а 2007. је примила награду за животно дело на 24. интернационалном џез фестивалу „Нишвил”.

Вучић: Дивили су јој се и Србија и свет

Председник Србије Александар Вучић упутио је телеграм саучешћа поводом смрти џез уметнице Наде Кнежевић.

„Са тугом сам примио вест о смрти Наде Кнежевић, уметнице раскошног гласа, којој се подједнако дивила домаћа и светска публика и чији космполитски дух је на јединствен начин повезивао београдску и светску музичку сцену.

Нада Кнежевић је своју фасцинантну каријеру почела у временима када је успон до врха био тежак и захтеван и када су владали највиши уметнички стандарди и вредности. Управо зато је Нада била и остала велика музичка дива, која је деценијама суверено владала нашом и светском џез сценом.

Изражавам искрено саучешће Надиној породици, пријатељима, колегама и поштоваоцима. Нека почива у миру”, наводи се у саучешћу председника Вучића.Гојковићева: Пленила је гласом, ведрим духом и енергијом

Потпредседница Владе Србије и министарка културе Маја Гојковић упутила је саучешће поводом смрти Наде Кнежевић, истакнуте џез уметнице и добитнице награде за животно дело.

„Са великом тугом сам примила вест о смрти једне од најеминентнијих певачица џез музике у Србији. Препознатљива по свом изразу и поштована, богатим стваралачким опусом дала је снажан печат музичкој и укупној културној сцени наше земље. Уживала је велику наклоност публике, пленила је својим гласом, ведрим духом и енергијом. Изражавам искрено саучешће породици и свим поштоваоцима Наде Кнежевић”, наводи се у саопштењу министарке Гојковић.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.