Игра у којој побеђује Ђоковић

То што је Новак Ђоковић чинио претходне недеље у Паризу и што уопште ради са 36 година сјајно описује мисао која се појавила на друштвеним мрежама после још једног његовог подвига у недељу увече – тенис је игра један на један у којој увек побеђује Ђоковић.

Неутољива глад за још једним подвигом, новим померањем граница могућег, његов је покретач који га води кроз, на први поглед, изгубљене ситуације. Чак и кад шета по ивици пораза, увек је ту нешто што га врати на победнички колосек, нешто што противнике наводи на помисао да је просто митско биће против кога немају лека, па чак и на симпатичне изјаве попут оне Андреја Рубљова, после пораза у полуфиналу Париза: „Не желим више да играм са њим”.

- Новак је уз проблеме са леђима и лошим стомаком, био у петој брзини. Није играо одлично, али довољно добро да освоји титулу – констатовао је Новаков тениски отац Никола Пилић  говорећи у „Јутру” ТВ Прва о најновијем походу најбољег на свету.

Уживали смо у свим Новаковим биткама ове године, а било их је заиста епских и за памћење, историјских подвига. Да се још није заситио јасно говори и изјава после тријумфа у Паризу где је други пут у каријери „спојио” победе на Ролан Гаросу и мастерсу у истој години.

- Идем на све рекорде, све што могу да оборим! Никад нисам имао проблем да о томе отворено говорим. Зато ме можда и не воле. Не претварам се као неки да кажем да ми то није циљ, а онда да се понашам другачије. Увек се понашам у складу с оним у шта верујем – недвосмислен је био Новак, уједно пецнувши мало и Рафаела Надала о чијим изјавама се полемисало претходног месеца управо на ту тему.

Новакова достигнућа су већ за сва времена, а само две недеље га практично деле од још једног, 400. недеље на првом месту, а гледајући садашње стање, реално је да појури чак и Конорсов рекорд од 109 титула у каријери, од кога га дели још 12 трофеја.

Наредни изазов за Србина је свакако Завршни мастерс у Торину (12-19. новембар) где му је потребна само једна победа у Групи да овери прво место на крају године, самим тим и премаши већ поменуту цифру од 400 недеља на трону.

Ко ће му бити ривали сазнаћемо у четвртак (15) кад је планиран жреб. Ђоковић брани титулу, а имаће прилику да „освоји” још једну „седмицу” будући да је шест пута подизао пехар на АТП финалима. Уједно то би било осми пут да заврши годину као најбољи на свету.

Потенцијални ривали у Италији биће му друштво које је већ било и у Паризу - Карлос Алкарас, Данил Медведев, Јаник Синер, Стефанос Циципас, Андреј Рубљов, Холгер Руне и Александар Зверев.

- Чека ме велика конкуренција, сваки меч је као финале неког АТП турнира имајући у виду чињеницу да је ту осам најбољих играча сезоне.

За Новака биће то прилика да освајањем нових 1.500 поена додатно учврсти прву позицију, измакне Алкарасу, будући да га у јануару очекује и одбрана трофеја на Аустралијском опену. Уколико оствари све победе, Италију може да напусти и са 4,8 милиона долара што је историјска новчана награда на једном турниру.

- Хоћу још, хоћу све! Први наредни циљеви су Торино и Дејвис куп - поручио је Новак из Париза. – На оба такмичења идем с добрим осећајем, много самопоуздања, нисам изгубио меч од финала Вимблдона и узбуђен сам да завршим сезону на најбољи начин…

А, где је заправо граница? Вероватно где је сам постави. Чињеница да пажљиво бира турнире на којима ће учествовати, у зависности од пројектованог циља у датом тренутку, му даје могућност да додатно сачува тело и на тај начин продужи „играчки век” на високом нивоу.

Никола Пилић му је већ „скинуо капу” за освајање Ју-Ес опена:

- Има 36 година, а победио је где су тешки услови за игру, велика влажност ваздуха, мечеви трају и до пет сати. Професионалац је, има чврсту психу и, ако му тело издржи, може још неколико година да игра на високом нивоу. Освајање 30 грен слемова су бајке, мада, може и то да се догоди. Али, ја бих да будемо реалнији, ја бих да видим тих 400 недеља на врху, јер то и Надалових 14 трофеја на Ролан Гаросу су рекорди за сва времена – јасан је био Пилић.