Фламенко за модерно доба

За Пака де Лусију неки кажу да је бог фламенка. Шпански композитор и гитариста, један од најзаслужнијих што публика широм света зна шта је фламенко, музиком је почео да се бави још као дечак. Током протекле четири деценије био је опседнут музиком, објавио је више од 20 албума, сарађивао са најпознатијим светским инструменталистима. Поред фламенка окушао се и у другим жанровима, као што су џез, класика, world music...
Чувеног шпанског гитаристу наша публика ће поново моћи види и чује вечерас у "Сава центру". О сећањима на прошлогодишњи наступ у Београду и очекивањима од вечерашњег концерта у "Сава центру", прослављени гитариста у ексклузивном интервјуу за "Политику" прича:

– Било нам је дивно у Београду прошле године. Заправо, увек је било дивно код вас. Публика у Београду је веома осећајна, срчана и увек се осећам добродошлим код вас. Упознао сам неке ваше одличне музичаре и радо слушам традиционалну српску музику. Вечерас публика може да очекује нешто најбоље од Пака…

Ваш отац је био фламенко гитариста, брат и сестра су Вам, такође, музичари. Да ли је музика ваша судбина?

У неку руку да. Одрастао сам уз фламенко и музика је била око мене све време. Као што знате, почео сам да свирам још као дете. Мој отац ми је показао како се свира гитара. Били смо веома сиромашни и музика је била начин да зарадим за живот. То је било веома тешко време и тек после неколико година, када сам зарадио довољно новца да могу да издржавам породицу, открио сам да је свирање гитаре и забавно. Данас се осећам веома привилегованим да могу да путујем широм света и изводим своју музику.

Каква Вас данас сећања везују за време када сте као "Guitar Trio" свирали са чувеним гитаристима Ларијем Коријелом и Џоном Меклафлином, а касније и Алом ди Меолом?

То је било сјајно искуство, јер сам имао среће да свирам са тим дивним музичарима. У почетку сам се плашио јер ја музику "не читам". Знате, ја сам фламенко музичар, и никада нисам тврдио да сам џез гитариста. Џез музичари имају богато знање о музици и често импровизују. У традиционалном фламенку тога нема. Чим сам почео да импровизујем са овим сјајним музичарима, осетио сам велику слободу! И то је, можда, најдрагоценије искуство у целој причи.

Нисте школовани музичар. Да ли Вам је то некада било оптерећење?

Не, никада. Понекад што више знаш, твоја музика постаје компликованија. Моја музика долази више из срца него из главе.

За себе кажете да сте лењи. Да ли зато ретко снимате албуме?

Да, тачно је да сам помало лењ. Али, то је такође привилегија, јер могу да снимам само када то заиста желим. Никада нисам морао да пратим никакав тренд нити популарну музику. Увек сам могао да свирам и снимам оно што желим.

Више од пола године проведете на путовањима. Да ли сте, понекад, уморни од свих тих концерата, путовања, нових и старих градова… Одакле црпите енергију?

У међувремену сам променио начин путовања. Сада увек имам слободан дан између концерата па могу да проведем више времена у земљама у којима гостујем и коначно могу да видим где сам. А енергија долази од публике. Чим изађем на сцену, осетим позитивну енергију, чак и када сам веома уморан. Још једна значајна ствар је да радим са младим музичарима који ми дају много нових идеја.

Да ли сте поносни на то што вас многи млади гитаристи широм света сматрају инспирацијом и узором?

Па, хвала Вам на комплименту, али не мислим о себи на тај начин. Знам да сам током година постао узор многим музичарима, али за мене је најзначајније то што сам успео да допринесем да фламенко музика почне да се поштује. Одувек ми је била жеља да фламенко прилагодим модерном добу. Да га трансформишем тако да не изгуби оригинални израз. Ако сам то урадио, онда сам веома срећан.

Где највише волите да наступате?

Шпанија је, наравно, посебно место, зато што је то моја земља, али где год свирам, осећам се добродошлим. Публика се мало разликује од земље до земље, али дивне људе можете упознати свуда у свету. Музика је универзални речник и она не дели људе, као религије. Зато немам омиљено место, у ствари, омиљено ми је оно место у коме људи воле моју музику.

Какви су планови Пака де Лусије?

После Београда, одржаћемо концерте у Петрограду, Москви, Прагу, Салцбургу, Милану, Минхену, Хамбургу и Лондону. Ово ће ми до краја бити веома напорна година. А следеће године ћу се посветити снимању новог албума.