Овчарски дани у селу Сакуле

„Село Сакуле а у Банату” јесте једно посебно село, како је то говорио, сликао и писао становник овог места, сликар и књижевник Зоран Петровић. Иако својим ушореним улицама, „кућердама на лакат” (како пева Ђорђе Балашевић), ајнфур капијама, кибицфенстерима, (у јесен каљавим) сокацима, гускама, паткама и сада већ легендарним родама по крововима, представља класично банатско село из филмова, серија, књига, али оно то ипак није. Mного је тога слично животу било ког села у Банату, али мештани овог малог а тако познатог места од око 2.200 становника нису дозволили да се традиција, обичаји, наслеђе и навике извргну у још један сеоски вашар каквих је на хиљаде по читавој земљи.

Сточарство је једна од најразвијенијих пољопривредних грана Сакула од које је и потекла манифестација „Овчарски дани”. Туристичку атракцију која привлачи посетиоце, такмичаре, али и туристе и ТВ екипе из иностранства, крајем марта већ више од деценије организује удружење сточара.

Трка на магарцима (мада комшије заједљиво за такмичаре, своје сељане, кажу – „трка магараца”) претворена је у хепенинг, испуњена не само такмичарским духом већ и загарантованом забавом за све гледаоце. Највеселије је када тврдоглави љубимци породица почну да трче као ветар, али у супротном смеру од циља трке, и када не вреди ни лескова младица, вика, молбе и тајни адут – шећер у коцкама. Урнебесне салве смеха надјачају сву вику, радост или разочарање учесника.

Још један веран друг сваког пастира на војвођанским али и сакулским пустама су пулини. Кажу, једна од најинтелигентнијих раса службених овчарских паса на свету, већ је легендарна и овековечена на филмским тракама ТВ екипа из Енглеске и чак далеке Аустралије. Падају опкладе након победа или пораза за куповину најбољих и најутрениранијих. Одгајивачи и тренери пулина кажу да штене добрих родитеља достиже цену до 500 евра, а искусни, утренирани пси је скоро и немају, јер има оних који би за „Цигана” или „Цуру” платили и више хиљада евра, али се по традицији такви пси не продају.

Јер, ко би продао највернијег друга који контролише двадесет или више оваца када се зна да тренинг једног овчарског пулина, без обзира на њихову несвакидашњу интелигенцију, траје и по две-три године. Након тога „разумеју” и испуњавају и најтеже захтеве, чак и да прескачући по леђима стада издвоје тражено грло.

Много је догађања у Сакулама, од такмичења за најбољег овна (примерци тешки и до пола тоне), до прављења традиционалног „чобанца” – овчијег паприкаша. На етнобазару могу да се купе рукотворине од вуне и глине, сточарска обућа и одећа, а овчарски бал традиционално затвара ову сјајну манифестацију. Туризам овог краја има и „брдвочинг” или посматрање више од 200 врста птица у јединственом окружењу бара, мочвара и мртваја, у долини питорескног, дивног зеленог Тамиша, рају за спортске риболовце, али и све врсте еко-туризма.

Поред узгајања винове лозе од које се справљају аутохтоне сорте црног и белог вина, иконостаса, слика из легата Зорана Петровића, етнорадионица и кућа, ово, будуће, туристичко одредиште има, како кажу сељани, на унцут Баранди (овековеченој у познатој ТВ серији), највише активних гнезда беле роде у читавој Србији па им не треба позив да се врате роде већ да нагрну туристи, јер у овом банатском месташцу има шта да се види.