Србија партнер са Баден Виртенбергом

Од нашег сталног дописника
Брисел, 7. октобра – Влада Србије и немачка покрајина Баден Виртенберг потписале су синоћ у Бриселу на маргинама друге Дунавске конференције предуговор о сарадњи. Потпис на писмо о намерама меморандума о сарадњи ставили су потпредседник српске владе Божидар Ђелић и Гинтер Етингер, први човек Баден Виртенберга. Закључење уговора биће обављено крајем новембра у Штутгарту приликом званичне посете председника Србије Бориса Тадића, који ће својим потписом озваничити будућу стратешку сарадњу.

Баден Виртенберг једна је од три најбогатије и економски најразвијеније европске регије, уз Каталонију и Ломбардију, и седиште је светски познатих компанија као што су „Дајмлер Крајслер” („Мерцедес”), „Порше”, „Бош” и „Цајс”. Ђелић је истакао да је стратешка сарадња са Баден Виртенбергом огроман економски подстицај за Србију, али и подршка Немачке европским интеграцијама Србије. Од око 10 милиона становника регије, пет милиона су запослени, а њен годишњи извоз премашује износ од 150 милијарди евра.

„Покрајина Баден Виртенберг је један од „мотора” Европске уније и није потребно трошити речи колико је важна стратешка сарадња са њом. Следеће што треба да учинимо јесте да формирамо мешовиту комисију и кренемо у реализацију пројеката. Наш велики циљ је довођење ’Фолксвагена’ у Србију, а штутгартски ’Порше’ контролише његове акције. Уколико успемо у томе, изазваћемо снажан ланчани ефекат, а Србија ће постати нова Словачка”, казао је Ђелић после церемоније потписивања предуговора која је пропраћена музиком трубачког оркестра „Златна јабука” из Сурдулице.

Србија већ сарађује са компанијама из богате немачке покрајине „Вуртом” и произвођачем аутомобилских делова „Реумом”, која ће ускоро изградити фабрику у Свилајнцу. Потпредседник српске владе рекао је да је енергетска компанија ЕНВБ веома заинтересована за тендер који ће Србија расписати крајем године за изградњу погона за производњу електричне енергије на бази лигнита.

„Уколико Србија буде у стању да направи право стратешко партнерство са Баден Виртенбергом, једним од најјачих региона Европе, то значи да је наша европска будућност блистава и због тога се морамо потрудити да у нашој сарадњи будемо професионални, тачни и продуктивни”, објаснио је Ђелић.

Говорећи о Дунавској конференцији, Ђелић је истакао њену важност и примену одредби Београдског протокола, првенствено у повећању обима транспорта робе Дунавом за око 30 одсто.

„Србија може да буде срце Дунава, како туристички, тако и економски”, навео је Ђелић. Поред српског вицепремијера у досад највећој званичној делегацији која посетила Брисел били су и председник извршног већа Војводине Бојан Пајтић, затим Ружица Ђинђић, председница фонда „Др Зоран Ђинђић”, и представници многих министарстава и српских градова на Дунаву.  

Данута Хубнер, европски комесар за регионални развој, најавила је да ће приоритет ЕУ у 2011. години бити развој Дунава. Истичући, пре свега, аспекте културне и економске сарадње, румунски председник Трајан Басеску је на отварању Дунавске конференције навео да је Дунав река будућности Европе и оценио да је њен потенцијал недовољно искоришћен.

„Укупни превоз терета Дунавом показује да се постојећи потенцијали слабо користе, не само у поређењу са Рајном, већ и са неким мањим речним рутама у западној Европи. Док се Рајном превезе неких 350 милиона тона терета годишње, Дунавом, који је много већи пловни пут, транспортује се не више од 60 до 70 милиона тона”, навео је Басеску.

На изложбеним штандовима Дунавске конференције у Бриселу све државе Подунавља представљене су типичним културним знаменитостима и гастрономским специјалитетима, али на мапи Србије коју су организатори припремили за наш штанд није било Косова. Због тога је наша делегација уклонила мапу са штанда не пристајући на овакво прекрајање граница Србије.