На измаку америчка помоћ Украјини

Аме­рич­ки пред­сед­ник Џо­зеф Бај­ден пот­пи­сао је на­црт за­ко­на о фи­нан­си­ра­њу фе­де­рал­не вла­де, ко­ји не укљу­чу­је до­дат­ну по­моћ Изра­е­лу и Укра­ји­ни, са­оп­шти­ла је ју­че Бе­ла ку­ћа. Бај­ден је пред­лог за­ко­на пот­пи­сао на мар­ги­на­ма све­ча­не ве­че­ре у Сан Фран­ци­ску, где су се оку­пи­ли ли­де­ри Азиј­ско­па­ци­фич­ке еко­ном­ске са­рад­ње. Прет­ход­но су пред­лог за­ко­на по­др­жа­ли Се­нат и Пред­став­нич­ки дом. При­вре­ме­но фи­нан­си­ра­ње би­ће про­ду­же­но до 19. ја­ну­а­ра иду­ће го­ди­не.

Под­се­ти­мо да је Бај­ден тра­жио 106 ми­ли­јар­ди до­ла­ра за фи­нан­си­ра­ње Изра­е­ла, Укра­ји­не и ја­ча­ње гра­ни­це пре­ма Мек­си­ку, али ни­је до­био по­др­шку у Кон­гре­су, у ко­јем је ре­пу­бли­кан­ска ве­ћи­на гла­са­ла про­тив из­два­ја­ња нов­ца за Укра­ји­ну. С дру­ге стра­не, Се­нат, с де­мо­крат­ском ве­ћи­ном, бло­ки­рао је та­кву ини­ци­ја­ти­ву. Бај­ден је већ ре­као да не­ће пот­пи­са­ти за­кон о до­де­ли по­мо­ћи са­мо Изра­е­лу без Укра­ји­не, уко­ли­ко Кон­грес одо­бри та­кав до­ку­мент, али је пи­та­ње да ли ће оста­ти при тој од­лу­ци ако мо­ра пр­во да обез­бе­ди рад сво­је вла­де.

Но­ву за­бри­ну­тост за Укра­ји­ну иза­звао је порт­па­рол Бе­ле ку­ће за на­ци­о­нал­ну без­бед­ност Џон Кир­би ре­кав­ши да „до­ла­зе до кра­ја” и да је спо­соб­ност САД да по­мог­ну Укра­ји­ни већ угро­же­на због од­би­ја­ња Пред­став­нич­ког до­ма да при­ста­не на Бај­де­нов зах­тев. „Сред­ства у аме­рич­ком бу­џе­ту за по­моћ Ки­је­ву су ско­ро не­ста­ла, што ће се ло­ше од­ра­зи­ти на од­брам­бе­не спо­соб­но­сти Укра­ји­не”, ре­као је Кир­би у уто­рак уве­че и до­дао да је по­др­шка Укра­ји­ни нео­п­ход­на ра­ди на­ци­о­нал­не без­бед­но­сти САД.

Дан пре ње­га и по­моћ­ник пред­сед­ни­ка за на­ци­о­нал­ну без­бед­ност Џејк Са­ли­ван го­то­во исто­вет­ним ре­чи­ма об­ја­снио је да „окле­ва­ње” Кон­гре­са ком­пли­ку­је пру­жа­ње по­мо­ћи Ки­је­ву. „То већ ути­че на на­шу спо­соб­ност да по­ша­ље­мо Укра­ји­ни оно што им је по­треб­но и са­мо ће би­ти го­ре”, ре­као је Са­ли­ван. 

Ра­ни­је је Бе­ла ку­ћа са­оп­шти­ла да су САД већ по­тро­ши­ле 96 од­сто сред­ста­ва опре­де­ље­них за Ки­јев. Он је на­гла­сио да то ни­је са­мо вој­на по­др­шка, не­го и фи­нан­сиј­ска и ху­ма­ни­тар­на по­моћ. Што се ти­че са­мо вој­не по­др­шке, Ва­шинг­тон је по­тро­шио ви­ше од 90 од­сто свих до­де­ље­них сред­ста­ва и Пен­та­го­ну је пре­о­ста­ла још око 1,1 ми­ли­јар­да до­ла­ра, на­ме­ње­на до­пу­ни на­о­ру­жа­ња у аме­рич­ким скла­ди­шти­ма. Прет­ход­но је Ерин Ме­ки, ди­рек­тор­ка Аген­ци­је за ме­ђу­на­род­ни раз­вој (УСА­ИД) за Евро­пу и Евро­а­зи­ју, кон­ста­то­ва­ла да су аме­рич­ке вла­сти оста­ле без нов­ца за ди­рект­ну бу­џет­ску по­др­шку Укра­ји­ни и да би без но­вих сред­ста­ва ху­ма­ни­тар­на по­моћ мо­гла да „пре­су­ши”.

По­што је очи­глед­но да због сво­јих уну­тра­шњих про­бле­ма аме­рич­ка вла­да на­ја­вљу­је ско­ри пре­кид би­ло ка­кве по­мо­ћи Укра­ји­ни, ЕУ је под при­ти­ском да пре­у­зме ту уло­гу. И сам шеф европ­ске ди­пло­ма­ти­је Ђу­зеп Бо­рељ на­гла­сио је да ће европ­ске др­жа­ве мо­ра­ти да бу­ду спрем­не да на­до­ме­сте не­до­ста­ју­ћу аме­рич­ку уло­гу. Фран­цу­ска је већ на­ја­ви­ла да ви­ше не­ће ис­по­ру­чи­ва­ти Ки­је­ву на­о­ру­жа­ње из сво­јих ар­се­на­ла, не­го да оче­ку­је да Укра­ји­на ку­пу­је њи­хо­во оруж­је нов­цем из спе­ци­јал­ног европ­ског фон­да на­ме­ње­ног по­мо­ћи Укра­ји­ни.

Ма­ђар­ска та­ко­ђе бло­ки­ра ис­пла­ту још 500 ми­ли­о­на евра из Европ­ског ми­ров­ног фон­да за ис­по­ру­ке оруж­ја Укра­ји­ни, усло­вља­ва­ју­ћи ски­да­ње са ли­сте санк­ци­ја ОТП бан­ке и свих ње­них фи­ли­ја­ла. Не­дав­но је укра­јин­ски ми­ни­стар фи­нан­си­ја Сер­геј Мар­чен­ко ре­као да ће Укра­ји­на сле­де­ће го­ди­не, без спољ­не по­др­шке За­па­да, би­ти су­о­че­на с бу­џет­ским де­фи­ци­том од 29 ми­ли­јар­ди до­ла­ра.

Иако је укра­јин­ски пред­сед­ник Во­ло­ди­мир Зе­лен­ски де­ман­то­вао да су вој­не опе­ра­ци­је укра­јин­ских сна­га за­па­ле у ћор­со­как и да не­ће би­ти ду­бо­ког про­до­ра, што је у ин­тер­вјуу за „Еко­но­мист” ре­као глав­но­ко­ман­ду­ју­ћи Ва­ле­риј За­лу­жни – си­ту­а­ци­ја ни­је до­бра. Шпан­ски „Па­ис” об­ја­вио је ре­пор­та­жу с ав­де­јев­ског фрон­та, у ко­јој бор­ци твр­де да са­да мо­гу да по­тро­ше 10 пу­та ма­ње ра­ке­та не­го то­ком од­бра­не Бах­му­та и офан­зи­ве на ју­гу. Под усло­вом да оста­не ано­ни­ман, је­дан од ко­ман­да­на­та је­ди­ни­це ко­ја упра­вља аме­рич­ком ха­у­би­цом „па­ла­дин” ре­као је но­ви­на­ру овог ли­ста да су у про­ле­ће у Бах­му­ту и ле­тос код Оре­хо­ва ње­го­ви вој­ни­ци ис­па­љи­ва­ли 100 до 150 гра­на­та днев­но, а да са­да код Ав­де­јев­ке има­ју са­мо 15 по да­ну. Уз то иду и про­бле­ми да се због ма­њег бро­ја ра­ке­та гу­би и пре­ци­зност: ако је ле­тос „па­ла­дин” имао гре­шку од се­дам ме­та­ра, са­да она из­но­си 70 ме­та­ра.

Да не би до­жи­ве­ли по­раз про­тив Ру­си­је у Укра­ји­ни, аме­рич­ки зва­нич­ни­ци го­то­во сва­ко­днев­но го­во­ре о нео­п­ход­но­сти за­мр­за­ва­ња фрон­та. Дво­ји­ца бив­ших ви­со­ких функ­ци­о­не­ра НА­ТО-а пре не­ко­ли­ко да­на су пред­ло­жи­ла ула­зак остат­ка Укра­ји­не у ову али­јан­су, али Мо­сква од­луч­но од­би­ја тај пред­лог. Зе­лен­ски је су­о­чен с ве­ли­ким при­ти­ском са­ве­зни­ка да скло­пи би­ло ка­кво при­мир­је с Ру­си­ма док се не об­но­ве вој­ни ар­се­на­ли.