Десанти председника Србије

Време је за кратку рекапитулацију. Приближавају се ванредни избори заказани за 17. децембар. Нових, тврди се, неће бити до 2027.

Коначно смо добили потврду да имамо полупредседника, шефа државе који се мери процентима – иако то нигде не пише у Уставу па ни и јеванђељу на којима се председник Србије заклео. Нећу бити председник уколико опозиција победи, изјавио је Александар Вучић и тиме ставио тачку на надања лаковерних да га функција обавезује да штити интересе свих грађана.

Многи сумњају у добровољну абдикацију човека који је синоним жеље за влашћу. Извесно је само да Вучићева порука народу да ће остати сироче уколико напредњаци не победе, може да се тумачи као апел колебљивом делу његове коалиције и као позив за окупљање и страначку саборност. Претња повлачењем је злуопотреба председничког положаја. Није требало да Вучић поднесе оставку на положај шефа СНС-а. Место председника Републике СНС му припада, па се питам зашто се уопште кандидовао за функцију председника Републике Србије.

Вучић је тај који је многима у Србији који се не слажу са његовом ауторитарном политиком дао пуно право да сада кажу: он није мој председник. Фактички ћемо имати и гласање за председника који је свој положај условио мотивационом оставком: победом или поразом напредњака.

Тако располућена Србија излази на локалне, покрајинске и опште изборе. Непетост расте. Незадовољни пољопривредници блокирали улаз у Рафинерију Нови Сад. Догађаји у Баваништу, где су неке локалне напредњачке велможе блокирале кућу једног од учесника протеста пољопривредника, само је један од мини-инцидената који лако могу да експлодирају на нивоу републике. Пошто полиција каже да не може ништа да уради, паори су тракторима бранили свог комшију и псовали председника који тврди да „разуме свој народ”. Чувај се беса стрпљива човека.

Иако би посматрано искључиво кроз призму политике деловало да Србија остаје и даље подељена око дилеме демократизација или одбрана територијалног интегритета, редак заједнички именитељ који је могуће извући из расположења бирача је приоритет који грађани дају економским темама. Од избора у априлу 2022. приметан је пад стандарда и куповне моћи услед високе инфлације. Цене основних животних артикала поскупеле су и за више од 50 процената. Ово су први избори на којима ће гласати многи гладни бирачи.

То је најрањивија тачка власти која покушава да се брани јевтином реториком о никад већим платама и пензијама. Веома ангажован као страначки позадинац, Вучић је решио да активира све потенцијале. Мора да му интерне анализе говоре да је ситуација далеко од тријумфа. Са резервне клупе позван је Томислав Николић, а са Шешељевим радикалима склопљен је савез за београдске изборе – који и даље нуде највећу шансу опозицији да скине напредњаке.

Социјалисти су себи најавили премијерско место, са консултацијама са СНС-ом или без њих, али су сигурни у свој коалициони потенцијал који ће, могуће, бити оснажен напредњацима који нису спремни да подрже европски пут, још мање прихвате европски план за Косово.

Напредњацима се журило, што због западних притисака да се Косово реши, али и зато што кратак рок од 45 дана не допушта опозицији солиднију консолидацију. Изборни услови, пре свега медијски, нису промењени. Репертоар није посебно иновативан.

Притисци и уцене запослених у јавном сектору. Капиларни гласови. Бригаде фиктивно пресељених, посебно за Београд, регистри Матичних књига умрлих који нису упарени са бирачким списком, рестриктивна правила гласања у иностранству. Трикови Републичке изборне комисије. Пропагандна машинерија режима је у петој брзини.

Ударци ад хоминем на кандидате проевропске опозиције и прљава кампања нису изненађење. Мало застраживања мало шећерлема. Вучићев ваздушно-копнени десант циља групе младих и старијих: из хелокоптера новац, на терену гласови. Лако може да се покаже да је то варљив маневар, али режим ништа не кошта. Председник части кога хоће новцем и оне грађане које не би да представља.

Економија је и најрањивија тачка свеколике опозиције која своје шансе повећава захваљујући груписању на 2+1 идеолошки јасно дефинисана блока, један грађански, проевропски и два државотворно патриотска. Али док се труде да сруше феудалну паланку коју су напредњаци направили од Србије, ни они не нуде довољно конкретних решења за опоравак привреде која, да нема инфраструктурних радова који почивају на задуживањима, не би имала никакав раст пошто производње готово да нема.

Косово које се раније актуелизовало уочи избора, није у врху приоритета грађана. Упркос слабо прикривеној подршци коју добија са Запада као „човек решења” кососвског питања, Вучић би да непопуларне одлуке по сваку цену одложи за период после избора и формирања владе. Косово није адут ни проевропске опозиције која се коначно одлучила да подржи европски план нормализације. Десница која себе зове патриотском, око тога је јасна: Косово је Србија.

Колико ће људи изаћи на биралишта? Власт има дисциплиновано бирачко тело. За друге се никад не зна. Многима ентузијазам однесу киша или снег. Што највише штети опозицији, чије шансе расту са излазношћу негде око 70 одсто.

Колико ће бити апстинената? Највише ме брину млади. Иако истраживања кажу да нешто више од две трећине те генерације чије ставове не формирају телевизије – јер их не гледају – сматра да би било боље да дође до промене власти, нису спремни да гласају. Они би радије у руке узели пасош него гласачки листић. Та незаинтересованост за политику, то уверење да њихов глас ништа не може да промени, лоша је вест за опозицију и још лошија за демократију.

Шта ће бити дан после 17. децембра уз власт која жели да остане по сваку цену? Србија не сме да стане, напрењачки је поклич. Не, крајње је време да Србија стане, да се погледа у огладалу, пресабере и спречи наставак распада друштва и државе. Па да онда крене напред, ште није лако. Српски политичари не показују дозу зрелости каква би се очекивала у смутним геостратешким временима, а поново се потврђује да је бирачко тело у великој мери једнострано обавештено, конзервативно и уплашено.

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa