Kад послодавац отежава запослење

Иако се кандидатима за запослење саветује да не буду „стегнути” током разговора, опуштеност није увек позитивна јер међу послодавцима постоје и они који је сматрају негативним феноменом. Ако се кандидат превише лежерно понаша, ризикује да остави утисак да и није баш „загрејан” за посао што је, свакако, погубно по њега ако му је стало до радног места у тој фирми.

Најбоље је да кандидат покуша да се другој страни – послодавцу или испитивачу представи у што бољем светлу. Корисно би било да будући запосленик сазна што више о култури фирме у којој намерава да конкурише за посао: како се запослени облаче, како се ословљавају између себе, који су краткорочни и дугорочни пословни циљеви предузећа... Непрофесионално је ако кандидат дође неспреман на разговор. Послодавци увек најаверазговор, бар дан раније (некада и више), што је довољно да се особа која је конкурисала за посао психички припреми и сазна бар најосновније податке о фирми.

Стручњаци саветују да је најсигурније изигравати огледало – сазнати шта је то што послодавац жели да чује и сервирати му то његовим речима. Остали запослени могу да помогну потенцијалном будућем сараднику тако што ће му сугерисати које особине и квалитете цени њихов претпостављени.

Када се пређе на више позиције испитивач обично нема конкретних питања како би одредио квалитете кандидата. Тада се пажња посвећује ономе што је кандидат већ постигао у каријери и разматрању како ће се уклопити у тим.

У зависности од тога за које се место конкурише могуће је да се испитивач и нашали са кандидатом. (У једној фирми послодавац је замолио испитаника да отвори заглављен прозор – послодавац је, наравно, знао за то.). Циљ послодавца је, заправо, реакција која показује како ће се потенцијални колега у будућности понашати у стресним ситуацијама и под притиском.

Решавање неког сулудог проблема, такође, је једна од зачкољица којој прибегавају послодавци. Кандидати погреше јер се претежно усредсреде на то да проблем реше, али од тога је много важнији начин размишљања и доласка до решења. На основу ових проблемских ситуација послодавац жели да сазна да ли је кандидат сналажљив у изненадној ситуацији.

Ако сте напустили претходни посао и конкурисали за нов, послодавац ће вас сигурно питати како је изгледао ваш радни дан. Требало би да будете спремни да одговорите и на питање како је изгледао радни дан вашег шефа, јер су питања о претходном радном месту неизоставни део интервјуа. Било би пожељно да знате које радне обавезе је имао ваш шеф. Наравно, не треба претеривати у хвалоспеву, јер би можда уследило питање – зашто сте, онда, напустили тај „савршен” посао? Није добро ни да критикујете, јер ће ваш саговрник закључити да ћете једног дана исто тако и њега опањкавати код будућег послодавца, а на оговарање је свако осетљив, не само људи у пословном свету.

Ако за време разговора, ипак, схватите да вам је тешко да се прилагодите, немојте да жалите – то једноставно, није предузеће за вас. Не треба да траћите ни своје ни туђе време у окружењу у које не можете да се уклопите јер вас у неком следећем, можда, чека блистава каријера.