Законом против неонацизма у Србији

Након што је неколико екстремних десничарских групација за суботу, 11. октобар, најавило „Српски марш 2008” у Београду, посланици Лиге социјалдемократа Војводине покренули су у Скупштини Србије иницијативу да се усвоји Закон о забрани манифестација неонацистичких или фашистичких организација и удружења. Ова посланичка група затражила је од министра полиције Ивице Дачића да испита да ли је најављени скуп званично пријављен, те да га забрани уколико се утврди да иза њега стоје неонацистичке организације.

Позив на „српски марш” објављен је на истоименом интернет сајту (www.srpskimars.org), али и на веб презентацијама организација Национални строј и Крв и част. Од учесника скупа се тражи да не носе никакве идеолошке ознаке, да не праве непотребну буку и недолично се понашају, те да избегавају комуникацију са медијима због „изврдавања истине”.

У Србији прецизног критеријума за утврђивање да ли је нека организација неонацистичка готово да нема. Оно што је некада за организовани криминал представљала фамозна „Бела књига” МУП-а Србије, данас је за идентификовање неонациста извештај МУП-а и Одбора Скупштине Војводине за безбедност „о деловању неонацистичких организација у Војводини”. Подсетимо, овај извештај начињен је новембра 2005. године, а полиција је под неонацистичке организације подвела Национални строј, скинхеде, Крв и част, Расоналисте, док је Образ проглашен клерофашистичком организацијом. У овој информацији се не наводи бројно стање неонациста и расиста у Србији и Војводини, али је детаљно описано за шта се они залажу, где се окупљају, па и како се облаче. „Антизападњаштво, национализам, идеолошка искључивост, оданост Радовану Караџићу и Ратку Младићу, хомофобија, анимозитет према либералним вредностима и антисемитизам, њихови су заједнички програмски елементи”, стоји у овом извештају.

(/slika2)„Политика” је имала увид у нацрт Закона о забрани манифестација неонацистичких или фашистичких организација и удружења и забране употребе неонацистичких или фашистичких симбола и обележја, а у ЛСВ наглашавају да је овај текст подложан изменама. У образложењу разлога за усвајање овог закона по хитном поступку,ЛСВ наводи да „у последње време националистичке и неофашистичке организације и појединци, у синхронизацији са сличним организацијама из иностранства,врше групне и појединачне ексцесе, одржавају своје скупове и манифестације и озбиљно угрожавају сигурност поретка, јавни ред и мир и осећај правне сигурности грађана”.

Закон забрањује „манифестације, истицање симбола или било какво друго деловање припадника и присталица неонацистичких и фашистичких организација и удружења и пропагирање идеја и делатности таквих организација”.Такође, уколико било које регистровано удружење или организација у току свог „развоја” покажепретензије ка неонацистичкој или фашистичкој идеологији, предвиђено је њихово брисање из регистра. Овај документ предвиђа и забрану производње,умножавање, и ширење пропагандног материјала, симбола и обележја којима се може изазвати, подстицати или ширити мржња и нетрпељивост према слободним опредељењима грађана, расна, национална, или верска мржња или нетрпељивост, пропагирају или оправдавају националистичке и фашистичке идеје и организације или се на други начин угрожава правни поредак.Такође, законом би била санкционисана ипроизводња, умножавањеи ширење материјала и употреба симбола којима се оправдавају идеје, радњеи поступцилица оптужених или осуђених пред међународним кривичним Трибуналом, или лица осуђених или оптужених пред домаћим судовима за кривична дела ратних злочина.

Пропагандним материјалом, симболима и обележјима сматрају се нарочито: заставе, значке, ознаке, цртежи, графити, амблеми, фонографски записи, музички састави, фотографије, пароле, униформе, или делови униформи.За кршење ових забрана физичка лица би се могла санкционисати новчаном казном од 5.000 до 50.000, док би ако се утврди да је та особа припадник регистроване организације или удружења, та организација могла да плати између 100.000и 1.000.000 динара.

Према мишљењу министра за људска и мањинска права Светозара Чиплића, закон који би објединио одредбе о процедури забране рада удружења са фашистичком и нацистичком идеологијом и који би конкретизовао елементе таквог деловања свакако да би допринео функционалности правног поретка у Србији.

– Правни поредак Републике Србије често није довољно перфектуиран у одређеним сегментима, па су понекад постојећа решења недовољно јасна и уочљива за надлежне органе, док некад саме норме немају довољан „ауторитет”. Чини ми се да је поменута иницијатива, заправо ишла за тим трагом. Но, уставна забрана ширења верске, националне, расне и сваке друге мржње пружа довољно основа државним органима за адекватно поступање. С друге стране налази се уставна слобода удруживања, па је по правилу у оваквим случајевима увек у питању злоупотреба те слободе – рекао је Чиплић за „Политику”.

(/slika3)Могло би се рећи да по овом питању Србија не заостаје за земљама ЕУ, које и саме годинама не успевају да пронађу решење за бујање неонацистичких покрета. Државе у којима је неонацизам најпроширенији су Немачка, Холандија и Велика Британија. Појава Јерга Хајдера, вође деснице у Аустријском парламенту, изазвалаје својевременореакције у ЕУ, јер је познато да је често знао да износи похвале на рачун земљака Адолфа Хитлера. С друге стране, покушај немачких политичара да закон ове земље према коме сезабрањује истицање нацистичких симбола, прошири на целу Европску унију, неславно се завршио. Предлогу Берлина успротивили су се званичници Велике Британије, Данске и Италије, правдајући то „слободом изражавања” која је утемељена у законима тих држава. У Британији су се чак чула мишљења да сама забрана неће донети ништа, већ да је много важније да се млађе генерације науче штасу били нацизам и холокауст. На иницијативу Немачке реаговали су и хинду-покрети у Европи, будући да у хинду и будистичкој религији кукасти крст (свастика, ватрени крст) већ вековима представља симбол среће, па је њиме украшена већина храмова и улаза у куће у Индији.

У суседној нам Хрватској прва казна због истицања фашистичких обележја изречена је у јулу ове године. Двадесетједногодишњи студент осуђен је на условну казну од 25 дана затвора, али и новчани износ од 1.600 куна (око 220 евра), јер је на концерту контроверзног певача Марка Перковића Томпсона у Загребу носио црну капу с великим словом „У”, симболом усташког, пронацистичког покрета у Хрватској за време Другог светског рата.

Антифашисти у земљама ЕУ одавно имају сопствени начин борбе против неонациста. Такозвани антифа (антифашистички) покрети на окупљања неонациста често одговарају „живим штитом” грађана који им не дозвољавају да на улицама њихових градова величају нацизам. Тако је присуство немачке екстремно десничарске партије на улицама Гелзенкирхена у време Светског првенства у фудбалу 2006. године изазвало подсмехпролазника и навијача, који су их гађали парадајзом и вређали. Јануара ове године у Чешкој, неонацистичку прославу 66.годишњице првог транспорта Јевреја из Плзења у концентрационе логоре, такође су „покварили” окупљени грађани. Овај сценарио познат је иначе из 2003. године, када су неонацисти покушали да са бакљама прођу старим јеврејским гетом у Прагу скандирајући: „Чешка Чесима”, али су их грађани, на апел јеврејских заједница, спречили живим штитом.