Понедељак, 29.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Купци хоће централно грејање

Купци хоће централно грејање

Они који купују станове желе да се увере да ли ће у њиховом будућем дому бити топло. Хоће квалитетно грејање, али не занемарују ни трошкове. Већина мисли да је централно грејање најбоље, јер је температура у свим просторијама равномерна, али и да је најјефтиније.

– Најтраженији су станови са централним грејањем. Иако се рачуни плаћају целе године, а станови су топли само док траје сезона, купци, очигледно, још увек немају дилему. Наравно, станови који се греју из топлана су скупљи, али купцима то не смета. Чак се и некретнине које тренутно имају ТА грејање, али се очекује прикључење на централно, брже и лакше продају. За млађу популацију и људе који су по цео дан на послу и увече долазе кући етажно грејање је економичније, јер ће платити само оно што потроше. Ипак, тренутно, чак 90 одсто потенцијалних купаца жели стан са централним грејањем! Наши грађани су још увек неповерљиви према новим начинима грејања. Разлог је, између осталог, и у недовољној едукацији. Код нас се у модернијим становима уводи подно грејање које се ипак, недовољно користи, док је у свету веома примењљиво. У Милану и северној Италији, на пример, греју се на гас, што је и најисплативије. Код нас је гас још увек непознаница – каже Мирослав Цветковић, директор агенције Цветковић-Рошков.

Иако се у Србији у последње време све чешће говори о грејању на гас, чини се да већина грађана има неку одбојност, јер мисли да са гасом треба бити опрезан. Зато најрадије купују станове са централним грејањем иако то, не ретко, изискује и додатне трошкове, на пример, за промену дотрајалих радијатора.

– Централно грејање није увек најбоље решење јер стан није топао увек када је хладно, већ само током грејне сезоне. Такође, већини запослених не одговара што се искључује око 22 часа. Етажно грејање је боље јер нема ограничења. Користи се кад је потребно, а плаћа колико је потрошено. Тачно је да је тренутно централно грејање најјефтиније, али је питање до када. Биће другачије када се електране буду приватизовале. Тада ће сигурно знатно поскупети и можда, многи неће моћи да плаћају. Зато предност дајем становима са етажним грејањем каквих на пример, има на Звездари. Ипак, упозоравам све оне који купују станове у новоградњи, да то што у стану постоје радијатори не значи да ће бити грејања. Треба проверити да ли је зграда прикључена на централно или етажно грејање – истиче Катарина Лазаревић, сувласница агенције Алка.

У агенцији Сигма сматрају да се купци опредељују за стан и за начин грејања у зависности од суме новца којом располажу.

– Они који имају новца да плате стан са централним грејањем, одмах га купују, наравно ако им одговара и локација, квадратура и распоред. Они који немају довољно пара, одлучују се за онај животни простор и начин грејања који могу да плате. Дакле, уколико су у могућности, бирају стан са централним грејањем. То је и логично јер је оно најекономичније. Чак и они који купују стан са етажним грејањем надају се да ће ускоро бити прикључени на централно – каже Владимир Михајловић, сувласник и менаџер агенције Сигма.

Догађа се да станови са централним грејањем из разноразних разлога нису довољно топли. Некад су у питању стари, неисправни радијатори који треба да се замене, некад квар у подстаници, али купци сматрају да то може да се реши.

– Станови са централним грејањем су још увек најтраженији. Људи, очигледно, немају праве информације о другим начинима грејања, на пример на гас. Овако целе године плаћају, а кад је хладно, а није грејна сезона, смрзавају се. Али, већина је за централно, мисли да је грејање из топлана најјефтиније и најбоље и не вреди их убеђивати. Хоће стан са централним грејањем – закључује Томислав Секулић, власник агенције Европа ексклузив.

Понуда је разноврсна, а избор је ваш.

Коментари4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.