Заштитници отаџбине добили своју битку

Борба да жртве рата и браниоци отаџбине од 1990. до 1999. добију меморијал и да кроз то обележје сећање на њих остане живо и за генерације које долазе трајала је готово две деценије. Успели су ветерани да издејствују један споменик својим друговима још 2012, али је он због радова на Савском тргу уклоњен. Јуче је коначно, после година чекања, и на ову „битку” стављена тачка.

У паркићу на Хајдук Вељковом венцу ближе Немањиној улици Жељко Васиљевић, председник Удружења ратних војних инвалида Србије, и Александар Шапић, председник Привременог органа града, свечано су открили нови Споменик жртвама рата и браниоцима отаџбине 1990–1999.

Аутор споменика је архитекта Машан Петровић, а донатор Данко Филиповић. Обележје је високо око три метра, израђено је од гранита, а у његовом „срцу” уклесана је испружена рука.

– Овај споменик је најбољи пример борбе за остваривање наших права и положаја у друштву и држави и жао ми је што се свих ових година испречило толико проблема у његовом реализовању. Због тога посебно захвалност дугујемо граду, Александру Шапићу и његовом тиму, у коме је и урбаниста Марко Стојчић, који су нам омогућили да покажемо да наши погинули борци нису заборављени, да њихова жртва није узалудна. Јер није мртав ратник онај који је погинуо, већ онај који је заборављен – истакао је Васиљевић.
Шапић је подсетио да је он пре десетак година био у управи града и у тиму који је испратио постављање првог споменика.

– Сваки споменик који постављамо постаје место сећања, а ово обележје има посебан значај за све нас, као што и место на коме се налази има посебну симболику. Част ми је што откривамо споменик посвећен људима на које, чини ми се, понекад као читаво српско друштво заборавимо. Људи који су дали животе за наш народ и нашу земљу у току деведесетих година заслужују репрезентативно спомен-обележје. Често се позивамо на ратове и жртве из деведесетих година прошлог века, који наравно нису ништа мање важни. Ипак, најсвежије ране на неки начин заборављамо због атмосфере под коју потпадамо, а која често покушава да српском народу прилепи етикету јединог кривца за сву несрећу која се догодила на овим просторима. Српски народ кроз историју никада никога није нападао, већ се искључиво бранио и помагао другима, а ако је и правио грешке, увек их је правио на сопствену штету. И нажалост своју слободу плаћао крвљу – рекао је Шапић.
Он је подсетио да је тако било и у ратовима деведесетих, само што су нам ти ратови, поред „крви коју смо дали”, одузели и неке друге ствари.

– У том тренутку српска држава је у неким ситуацијама показала и слабост и није до краја стала иза припадника свог народа. Због тога често понављам да наша држава мора да стоји иза српског народа, где год се он налазио. Када су припадници нашег народа ближе матици, то је лакше остварити и због тога је брига о нашем народу у региону нешто чега никада не смемо да се одрекнемо. Када то кажем, не мислим на било какве претензије на туђе, већ на једноставну бригу о своме народу, где год он живео. То раде све озбиљне државе, али у њиховом случају се то третира као једна врста одговорности и бриге, а када то радимо ми, онда се третира као једна врста српске хегемоније и покушаја наметања свега српског тамо где му, како они кажу, није место – рекао је Шапић.
Српски народ је, како каже, вековима живео на подручјима на којима га, нажалост, данас нема те да то не смемо да заборавимо, како нам се не би опет поновило.
– То сам говорио и када је била годишњица „Олује”. Исто ће нам се десити уколико будемо стално и искључиво тражили кривца у другима. Због тога желим да одам велику почаст људима којима је овај споменик посвећен, као и њиховим породицама. Морамо да гајимо културу сећања и да их никада не заборавимо. То су људи који су у току изузетно тешких и несрећних времена за нашу земљу, када су се виделе све слабости тадашње српске државе, платили својом главом, а њихове породице су изгубиле огњишта и све друго што су поседовале – рекао је Шапић.

Споменик је потом освештао протојереј Арсеније, старешина Вазнесењске цркве, са свештенством, уз благослов патријарха Порфирија.
Откривању споменика присуствовали су представници Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања и Милош Видовић, председник општине Савски венац.