Почела јесења садња новог дрвећа

Нови Сад – Почела је садња дрвећа у Новом Саду, који је летос у олујама остао без великог броја стабала на целој територији града, поред тога што одраније оскудева у зеленилу. Јулско невреме је ишчупало или поломило, према подацима које је новосадско ЈКП „Градско зеленило” раније објавило, 2.878 стабала.

Садња је ових дана почела у новом парку, смештеном између делова града Ново насеље и Детелинара, где је посађено око 60 одраслих стабала лишћара: храста, јавора, платана, пароција, софора, кестена...

Помоћница директора „Градског зеленила” Данијела Андрић наглашава да је за садњу дрвећа најважније правилно пројектовање, одабир одраслих школованих садница уз добро припремљене садне јаме у које се том приликом додаје плодна земља и компост, који је произведен у расаднику тог јавно-комуналног предузећа.

„Овако испланирана и изведена садња гарант је за квалитетан раст и развој зеленила”, навела је Андрићева, задужена за пројектовање, подизање, производњу и одржавање зеленила.

Најављено је да ће у овом периоду мировања вегетације, који траје од новембра до марта, бити посађен велики број стабала и у градским и у приградским насељима. Неке од локација на којима се ових дана сади јесу улице: Берислава Берића, Топлице Милана, Ћирпанова, Девет Југовића, Венизелисова код Жежељевог моста, уз бројне друге.

У Новом Саду дрвеће недостаје чак и у највећем градском парку – Каменичком, који се простире на 33 хектара и целом дужином излази на Дунав, наспрам Штранда и полуострва Рибарско острво.

Како се наводи у акту који је до 20. децембра на јавном увиду у „Градском зеленилу”, а тиче се будућег десетогодишњег управљања тим спомеником природе, у њему је од 2014. до 2023. године уклоњено 226 стабала, а у истом периоду посађено је 101. На стаблима која су уклоњена забележено је сушење, преломи без могућности санације или извале.

У контексту јулског олујног невремена, напомиње се да за 38 стабала санација није могућа, као и да ће се тачан број изваљених и оштећених стабала у густом склопу знати тек када буде започета санација зеленила у централном делу парка, затим у појасу вегетације према Дунаву и у делу парка испод Дечјег села.

Смањење бројности и виталности вегетације, закључује се између осталог, посебно је опасно имајући у виду чињеницу да Каменички парк представља „плућа града”.

У претходном периоду највећи парк у Новом Саду уређен је новим стазама и мобилијаром, игралиштем и теретаном на отвореном, а језеро унутар њега је измуљено и омогућен му је прилив свеже воде.

Сада се као наставак предлаже: анализа постојеће вегетације, активности у вези са реконструкцијом и ревитализацијом хортикултурног уређења, одржавање парка – његовог зеленила и чистоће, као и поправка мобилијара, стаза, расвете, али и усаглашавање дечјег игралишта са правилником о безбедности, снабдевање тоалета водом, рестаурација и конзервација споменика...

Осим као „плућа града”, Каменички парк је виђен и као туристички потенцијал на обали Дунава, са културном баштином, дворцем Марцибањи-Карачоњи, парковског здања које је и велико културно добро. У парку су и споменици Пет стубова, Сфинга, Адам и Ева, Помпејски стуб, фонтана са скулптуром девојке која лежи.