Тровачи природе на скенеру полиције

Полиција је недавно у дворишту једне куће у Темерину пронашла делове око две стотине моторних возила, који су класификовани као опасан отпад и ухапсили Д. Ш. (38), држављанина Босне и Херцеговине, власника овог отпада.

Он је приведен због постојања основа сумње да је учинио кривично дело уношење опасних материја у Србију и недозвољено прерађивање, одлагање и складиштење опасних материја.

Законом о управљању отпадом, као кровним актом, који је последњи пут измењен у априлу ове године, у нашој земљи је регулисана ова област. Према карактеристикама отпада, закон врши поделу на опасан, неопасан и инертан отпад. Такође, закон и подзаконски акти детаљно описују начин управљана сваком врстом отпада, то јест прописане су обавезе власника. У складу са актуелним изменама овог закона, отпад се може чувати на месту генерисања максимално три године, и то искључиво под прописаним условима.

У пракси, наравно, ствари су другачије, те полиција у последњих годину дана има пуне руке посла и извела је неколико акција хапшења особа које су на овај начин прекршиле закон.

Саговорник „Политике” упућен у истраге случајева несавесног држања опасних материја каже да многи власници немају услове за чување, односно привремено складиштење отпада на адекватан начин.

„Оно што је јавности познато јесте да је овај проблем посебно изражен код аутомобилских сервиса, где може доћи до генерисања велике количине опасног отпадног уља. Међутим, исти проблем се јавља и са многим другим врстама опасног отпада, као што су амбалажни, медицински, електронски и електрични отпад, отпадна возила, течности из акумулатора, отпад од грађења и рушења…”, објашњава наш саговорник.

Како каже, решење је у редовном предавању отпада, не само опасног већ и неопасног и инертног, овлашћеном оператеру са одговарајућом дозволом за врсту материје коју преузима од власника.

„Проблем је, међутим, и у томе јер су у последњих неколико година неки од великих оператера, из различитих разлога, изгубили дозволе за управљање отпадом. Тако да власник отпада долази у незавидну ситуацију. Са једне стране, закон условљава власника начином управљања отпадом, а са друге стране, власнику често није остављена практична могућност да испуни обавезе, па се лако налази у прекршају. Наравно, то никако не може и не сме бити оправдање за решавање проблема генерисаног отпада илегалним токовима. Неадекватним управљањем отпадом долази до директног негативног утицаја на животну средину, а тиме и на безбедност и здравље људи”, објашњава наш саговорник.

Контролу над управљањем отпадом врше надлежни органи посредством документације коју од њих власници исходују, али и посредством редовних извештаја власника отпада о количинама генерисаних, предатих, складиштених, депонованих, третираних, увезених или извезених врста отпада.

„На терену контролу врши инспекција заштите животне средине, која нема довољно људи за стални и свеприсутни надзор. Због тога је много тога остављено на савести власницима отпада. Неки од њих праве грешке несвесно, док други свесно крше закон”, закључује наш саговорник.

Крајем фебруара прошле године, у оквиру Дирекције полиције МУП-а Србије, формирана је Јединица за сузбијање еколошког криминала и заштиту животне средине. Тровачи природе су од тада под лупом припадника ове јединице који су у последњих годину и по дана поднели на десетине кривичних пријава због еколошког криминала.

У јулу прошле године поднета је кривична пријава против тридесеттрогодишњег мушкарца из Панчева. Полиција је приликом претреса стана и других просторија које он користи пронашла и одузела 9,3 тоне електричног и електронског отпада, за који није поседовао потребну документацију, а вештачењем је утврђено да је реч о опасним материјама.

Истог месеца покренут је кривични поступак и против мушкарца из Апатина који је у периоду од новембра 2021. до маја 2022. године, без дозволе надлежног органа, сакупљао, транспортовао, складиштио и продао више од 31 тоне опасног електронског и електричног отпада вредности око 800.000 динара. Полиција у Нишу је, у августу прошле године, поднела пријаву против шездесетдвогодишњег мушкарца који је сакупио, складиштио и продао чак 47.776 килограма половних акумулатора који представљају опасан отпад.