Рекламација обуће – најчешћи проблем потрошача

Рекламација робе за потрошаче у Србији један је од најчешћих проблема. Највише приговора стиже за одећу и обућу и поставља се питање зашто се из године у годину понављају исти проблеми и како то да трговцима нико не може да доскочи. У случају одбијања приговора, потрошач мора да прибави стручно мишљење, а то захтева и време и новац. Ако сте, на пример, рекламирали патике које су убрзо после куповине пукле, а трговац је одбио рекламацију уз образложење да је обућа неправилно ношена, морате да урадите вештачење да бисте то доказали. Младен Алфировић, правни саветник Националне организације потрошача Србије (НОПС), каже да су најчешћа образложења трговаца, осим неправилног ношења, то да је реч о механичком оштећењу или да је потрошач крив за стање у коме се обућа тренутно налази. Потрошачка удружења већ дуго упозоравају да би трговину, посебно спортском опремом, требало боље уредити.

Према ранијим подацима НОПС-а, купци у Србији подносе рекламацију за сваки други пар обуће купљен на нашем тржишту и најчешће их трговци одбију. Потрошачи у доказивању да се несаобразност није догодила њиховом кривицом улазе у зачарани круг с трговцима и најчешће изгубе спор. Један од предлога био је увођење строже контроле и усвајање стандарда квалитета за обућу који би били обавезујући за све трговце. Проблеми најчешће настају када потрошач рекламира обућу у првих шест месеци од куповине, а трговац одбије приговор. Он такву одлуку мора да образложи, и то најчешће документом из лабораторија које издају оваква стручна мишљења.

Тај документ није обавезујући за трговца. Грађани имају још већи проблем када обућу враћају после шест месеци од куповине, јер продавац тада нема обавезу да образлаже своју одлуку и довољно је да напише да се рекламација одбија. Терет доказивања одмах прелази на купца и он опет мора да прође све процедуре, што га често демотивише, па одустаје. То је некада решавала тржишна инспекција, што више није случај, јер је изгубила ту надлежност. Србији ускоро, како је најављено, следује промена Закона о заштити потрошача, али се те измене неће директно односити на ове проблеме које организације најчешће истичу као проблем.

Промене се односе на куповину на интернету, транспарентност при одређивању цена, права потрошача при коришћењу „бесплатних” онлајн услуга, углавном, одредби које ће бити обухваћене изменама Закона о заштити потрошача. Циљ планираних измена је да се у постојећи закон имплементирају три директиве Европске уније. У потрошачким организацијама кажу да Европска унија од нас тражи исти ниво заштите потрошача као у ЕУ. На питање да ли имамо исти ниво заштите као што је случај у западноевропским земљама, у потрошачким организацијама кажу да, али само када је реч о прописима. Примена прописа је сасвим друго питање које се често поставља управо на једноставним потрошачким питања.