Звезда против Валенсије

Узастопни сусрети у Шпанији тешко да су добри, нарочито у периоду када се види да је за залет важно да се победи и на страни, али би за Црвену звезду требало да је олакшавајуће да јој је један од два ривала Валенсија, са којом се састаје данас (20.30 часова).

„Црвено-бели” се прекосутра састају са Басконијом, па су веће шансе против 13. са табеле, који је за месец дана изгубио осам од десет сусрета у Евролиги и шпанском првенству – последњих пет у елитном надметању, три од шпанских ривала.

Валенсија заправо јесте показатељ да су четири шпанска клуба превише за Евролигу. Пре деценију је изгледало  да је већа евролигашка улога клуба из Валенсије неизводљива без играња више сезона у серији – 2011. је изгубила „мајсторицу” четвртфинала са Реалом (2:3, укупан скор 10-11), па до 2014. није играла у Евролиги.

Али, ове јесени игра шесту Евролигу од 2014, са пласманом који одговара овом периоду: 19. скор 2014/15 (3-7), 11 – 2017/18 (12-18), 10 – 2019/20 (12-16), 9 – 2020/21 (19-15), 13 – 2022/23 (15-19). Како је висок резултат досегла само оним јединим наступом од 2004. године (13 победа, седам пораза, Топ 16) до 2014, види се да није оправдала повлашћеност шпанске клупске кошарке из, рецимо, сезоне 2017/18. године.

Издање са 16 клубова, Шпанци су одиграли са пет екипа, које су лигашки део завршиле од пете до 13. позиције (пети Реал, седма Басконија, девета Уникаха, 11. Валенсија, 13. Барселона). „Краљевски” клуб освојио је трофеј (екипа из Виторије испала је на старту плеј-офа). Валенсија је освојила четири Еврокупа (2003, 2010, 2014, 2019) уз четири финала другостепеног европског надметања (1999. и 2002. Фибин „Сапорта” куп, 2012. и 2017. Еврокуп).

Другим речима, Валенсији би требало да је уз раме Црвена звезда, којој одговара најгори нападачки евролигашки просек данашњег ривала, који ипак игра трећу одбрану овог надметања (76,9 дозвољених поена). Екипа Стефана Јовића заправо јесте замислила концепцију која је контраст комплексне одбране из америчке профи кошарке – узор је шампионски клуб – и напада школске екипе, чиме говори о високој „школи кошарке“.

Небично је да је ово игра која је видела Стефана Јовића, деветог стрелца Србије и лидера за асистенције, са четвртом „минутажом” за екипу на Светском купу одиграном ове године. Ове јесени за Валенсију је девети стрелац, девети по „минутажи” (девет сусрета), други по асистенцијама (3,6, Крис Џонс 4,7). Али, са овом игром види се да је за веће дефанзивне роле, које су за комбиновање са 4,7 поена и 3,5 асистенција (2,6 скокова) из 55 игара за Србију на девет првенстава (три светска, по једно европско и Олимпијске игре) и квалификационих турнира под окриљем Светске кошаркашке федерације.

Јовић се вратио са паузе од два меча због повреде, одигравши 11 минута сусрета шпанског првенства против Билбаа (по четири поена и асистенције), али Евролига је саопштила да није још извесно да ће играти против Звезде. У елитном надметању, највише поена Валенсији доносе Семи Оџелеје (12,6), Џонс (11,6) и Брендан Дејвис (10,8, Виктор Клавер на 2,9).